Prosvetni glasnik

573

Прелазим на цоделу списа и расиоред у њему. Спис је подељен на пет одељака а у свакоме имају пододељци. У главноме, ја се сдажем с расиоредом а сад, да размотрим све одељке по реду. Ирви одељак. Одмах морам напоменути, да ,је спис пун језиковних погрешака. Да ми се не би нребацидо за жто се, ја, математичар, понајпре ватам ове стране списа, додајем, да то чиннм из ових раздога: а) сам ме је спис на то упутио, јер се неминовио на такве погрешке наидази, 1ј ) баш су ове погрешке узрок те сваки спис, аручна књига ђачка још и пре, буде нејасан и неразумљив и с) ја ћу се у реФерату држати онога реда којега се и писац држао у своме спису, Писац свуда одваја не код одречних придева и пшпе „не ограничен", „неправо". У чд. 1. тач, 3. стоји: „границе од теда јесу површине"; иди, ,границе од црта, од површина и т. д. У чд. 2. т. 3. „ Са равнинама (м. равнинама) ограничено тедо...". У чд. 4. почиње се овако : „Цртање свијух (м. свих иди свију) просторних количина на (м. у) равнини деди се... ; ". 0 тачци (м. тачки). „Обедежавамо их'са једним писменом." Иисац зове ограничену нраву аругом; мени се чпни. да је за то нодеснија реч дуж како Ср. Стојкоиић узима у својој пданиметрији. „Сенчање" није иравидно начињена реч већ треба сенчење. У чд 7. т. 1. стоји: „Кад неку нраву у простору носматрамо према нама, она може да буде у једном од трију праваца: отвесном, водоравном и косом ," Ова је реченица нејасна за децу. Ја бих рекао да би боље бпдо од придике овако : Имају три врсте правих динија: . . . иди, по правцу. праве могу бити: хоризбнатне (водоравне), вертикилнс (усправне) и косе. Назив отвесан правац. као што је у спису употребљено и сувише је застарео, а пошто ничим не наномиње оно што треба да значи треба га избацити. Чд. 8. т. 2. „Тачка нресецања двеју правих зове се ирссечна тачка ." Ово је чисто по немачком. Зар не би *било боље — као што је већ узето у нашој математичкој литературп: место, где се две ираве састају зове се њихов иресек. У чл. 9. говори се о равноодстојним или параледним правима. Назив равноодстојни треба избацити као погрешан, пошто би нре имадо смисла казати једнакоодстојни. Ади, кад цео научењачки свет може говорити иаралелне што не бисмо и ми ? После говора о паралелним линнјама најприродиије је дотаћи се непараледних па одмах почети са угдовима. У овоме спису није тако: о непарадедним линијама се и не помиње, нећ се у 10. чд. говори о мерењу правих, у чл. 11. о рачунању са њима, у чл. 12. о геометр. сразмери, у 13. (I кружној ирти и тек се оида ирелази на углове.

Брдо је незгодно иснао 11. чл. Навешћу из њега две тачке, да с^ види како је нејасан и за децу у нижој гимназији аисолутно неразумљив. 3. т. његова гласи: „ Помножити две праве зпачи: од бројне вредности нрве праве створити исто тако резудтат као што је бројна вредност друге нраве постада из јединице. Прва нрава јесте множеник , а друга је множитељ. Цроизвод њихов јесте „правоугадник", а под н,;авима имају се подразумевати увек њихове бројне вредности. Нир. нека је једна нрава 4 зт а друга 5 8,п . Помножити 4 81П са 5 81П зпачи да нз I 8 '" створимо исто тако резултат као што је 5 постало изјединице; а5 је постало кад се јединица узеда пет пута као сабирак, т. ј. 5=1—(—1—ј—1—1 -ј-1, с тога ћемо број 4 ставити пет пута као сабирак, дакле је 4" т . 5""— 4 !,т +4 8т +4" ш -|-4'" п :=20 ,ш у квадратној мери (! ?), т. ј. производј еиравоцгалник који има 20" зш .) Овако множење јесте право множење правих. Не ираво је множење кад се нека права има да узме више пута као сабирак, и да се толико пута њена дужина аренесе на једној нсодређенај иравој". 4. тач. II. чл.: „ Делити 11 значи: из производа двају чинилаца, које су бројне вредносги двеју правих, и из бројне вредности једне од тих правих траЖити бројну вредпост друге праве...." — Овакво објашњавање производа двају дужина или њихова количника—не претерујем ако кажем, нејасно је и за ђака IV. р. а камо ли за онога у I, —или, узмите, и за онога у III. р. Ну како ја држим, да овоме и није место овде, у геом. црт то цео овај члан треба изоставити. Тако исто и чд. 12. који говори о геометр. размерп и сразмери и о непрекидној сразмери овакав какавје треба нзоставити као неразумљив. 0 њему би се могдо доцниЈе, ади краће, говорити тамо пре него што се почне са сличношћу слика. Чл. 13. „ 0 кружној црти". Назив црта незгодан је; ја бар не знам разлога избегавању општег назива линија? У 4. т. каже се: „Права, која спаја две тачке од обима круга (м. кружн. обима). У 10. т. место: исиуњена равнина између оба полупречника ВС и НС и дука ВН јесте кружни исечак " ваљало је рећи: „део равнине између У 12. тач. говори се о угломеру и од чега се прави а не каже се где се и како се примењује и, вал>а да је сдучајно изостада његова сдика. ДеФиниција угда је добра. При постајању угла кретањем праве вели се нри свршетку 2. т. у чд. 14 : „1Гри оваком кретању праве описаће друга њена крајна тачка лукове кружне црте, те тако аренашамо угао у круг који чине два иолуаречника". Ово не само што је ненодесно него је и нетачно а за децу утрпано и нејасно. До сада су се у нас угдови мањи од ра,вцога звалн издубљени а не шуаљи као што