Prosvetni glasnik

5? 4 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВКТА

их нисац назива. Свакако је нрви назив бољи. >' спису се не номиње ништа о мсауиченим угловима а то је ваљало учинити. Згодније је било, да је појам о унакрспим угловима изведен онако како је рађено код укоредних углова а не, пресецањем двеју правих. У место одговарајуПи углови лепше је усвојити наиојхдни што нредлаже Ср. Стојковић у плавиметрпји. У чл. 19 говори се о увећавању и умањавању у]'лова а ншде није поменуто како се углови цртају и пренашају. Чл. 20. „Из с одсечемо једнаки иарчад"; нре бих рекао једнаке дужнне али парчад никако. Са свим је у кратко и ненотнуно иоказано како се угао пренаша иомоћу угломера (чл. 21. т. 2.) Тачку В. у чл. 23. изоставити, јер кад је већ показано к.ако се дана права делн на ма колико делова залишпо је и непрактично говорити о ,, дељенику правих црта". На више места се налази и оваква иогрешка: „Прав угао иоделити у 6 једнака дели *. 25. чл. цео говори о томе, како се тражи: четврта, трсАа и сре.дња геометр. сризмера за дате праве па чак и о деоби аравс ио златном аресеку ! Ту су и сразмере : .41» : ВБ= ВВ : АВ или, (ш—х) : х = х: ш ! Као залишан, цео овај члан. треба изоставити. Други одељак. „0 иравоиртнсм сликама«. Пеподесни су називи аравоцртни и кривоцртни а још јенезгоднији „ двоугалница " у место дијајгонала. Није срећнији ни назив углодељка а то те: „Прана што сиаја теме једногугласа нро^ивном страном и угао преполовљава (м полови), зове се углодељка". Немци је зову \УЈн„еШаПлгип^Пше, Французи 1л«аес(г1се ами: иполовећа права" или мало боље „права што долови угао " Иоловити значи делити на два ^ела; отуда би се могла та нрава назвати : иоловљеницом ; ја сам је међу тим зиао аолосачом, ту опет замерају, јер веле, речи са налтавком ача нису лепе, и тада ми један коега, фнлолог , предложи реч: иолутарка нрема полутар. Даље : Права што снаја теме једног угла са средином противне стране, зове се иосредна". У нас се она до сада звала срсдња линија, Чл. 28. т. 7. ,,Код троугла важне су особине овкх 4 тачака и . У истој тачки под (1) налазим: „Посредне секу се у једној тачци која сваку од носредних дели на два не јсднака комада (м. дела), од којих је онај што је ближе углу (не ће бити углу но темену) два пут већи него други мањи комад" (м. део до темена два пут је већи од дела до стране). Напомену у чл. 29. т. 2. греба изоставити пошто тај задатак треба сами ученици да реше, тако исто и напомене у т. 3. и 4. Одзадатакао троуглима пређено их је свега шест - о равнокраким (сем равнокракоправоуглих) троуглимани један. С тога је ваљало

познате задатке о троуглима ставити ученицима на вежбање — у осталом нп једнога таквог задатка нема у целом спису. Чегвороугли .• Погрешно је правоугаоиик звати '• правоугалник " За ромб се каже да је иаралелограм „крји има све четирн стране једнаке" (а какви су му углови? па иквадрат је паралелогЈ)ам с једнаким странама); за ромбоид се каже : . ... „коме нису ни углови нп стране једнаке". Не знам, зашто је овде негативнадеФИницнја.кад језгоднија онадруга. У онште мислим, деФиниција четвороуглова неподесна је и за децу нејасна. И овде о задацнма код четвороуглова вредн она моја наиомена која и за троугле. У чл. 32. а у тач. од 2. до 7, говори се о броју дијагоиала у полигону као п о израчунавању углова правилних нолигона — ту се, онако исто, као и у планиметрији, изводе 11(11—3) пX211—4К! обрасци : —- и ()во Ј е н Р а " ва планиметрија а не геометр. цртање. Ја не могу да појмим, за што су ове ствари а на овакав начин уношене у геометр. цртање? Не одричем. да је ученицима нотребно израчунавање сваког угла полигоновог, али знам да се то може п простије изнети а не прибегавати чак и планиметр. обрасцима. Добро су израђени задаци о иравилним нолигоипма кад им је позната страна. Тре/м одељап. У њему се у четпри члана 34., 35., 36. п .7. излаже о једиакости и сличности слика, Да се не бих око сваког члана задржавао одмах ћу рећи, да ми се овај одељак не допада. Разлог ми је: што је уњ унето толико много правила из нлаииметрије да би било немогућно деци све савладати. Али, ако би се тврдило да је могућно, ја велим да ,]е непрактичпо, јер ће се те исте ствари учити у IV. и V. разреду. Све што би се из овога одељка могло унотребитито је: номенути важније ствари а већнна конструкција о слпчности, претварању и деоби слика добра је. Четврти одељак. „О кругу". (Јдмах морам рени, да Је овај одељак и сувише научан, те по томе за децу у нижим разредима неразумљив а за геометр. цртање непотребан. Тако се у чл. 42. говори о углу између дирке и тетиве, наводи се правило: да јз овај угао једнак периФеричном углу у супрутном кружиом одсечку. Даље: „свака је тетива средња сразмерна између целог пречника и његовог одсечка што лежи уз ту тетиву, За овим се помиње и однос између дирке и тетиве. Ово довде је још и којекако, али се, доиста, свак мора чудити кад у чл, 43. а у т. 5. нрочита ово : „Потенција неке тачке према кругу зове се разлика квадрата њеног одстојања од средишта круга и квадрата нолуиречника круга. Једна тачка има једнаке иотенцијс према два