Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВБТА

круга, кад је разтика између квадрата њеннх олстојања од средишта једнака разлпци квадрата полупречника од оба круга. Јер ако је МО' 2 —АО'- потенција неке та$ке М према кругу са средиштем 0, и МО' 2 — А'0' 2 потенција нсте тачке према кругу са средпштем 0' онда је и МО 2 —М0.' 2 =А() 2 — А'0' 2 . Права МН, чије тачке имају једнаке потенције нрема оба круга зове се -кордала од оба круга"!? Ја не знам шта је писца руководило кад је нитаље о „потенцији" и кордаЛиунео у геометриско цртање, али знам, да та нитања до сада ннсу улазила нн у програм нланиметрнје за ученике VI, разр. и даље, у верен сам, да апсолутно нема ђака III. разр, који може разумети потенцију и кордалу. Занимљив је и чл. 44. т. 3. тамо се вели: „Полупречник онисаног круга око троуглаизналази се: кад се производ из све три стране троуглове нодели са четвороструком површином троугла". Као пример утрпаности и нејасиости наводим чл 37,: , Тачка аодобног.ти. Две нраволинејне слике које имају једнаки број темена и код којих два и два одговарајућа темена једно за другим „сљедују" и ако две овакве сдике имају такву особону и такав положај, да се оне линије, које састављају два и два одговарајућа темена, иресецају у једној тачки; сем тога, да страве једне слике иду паралелно са странама друге слике; онда су обе слике нодобне и леже подобно." Задаци су у опште постављани неодређено (види конструкције паралелограма — ннгде се не каже шта је задато; рђаво је иостављен задатак 144. а има их доста таквих код додирних задатака). Погрешно се пише „кружнп изсечак ," па онда: „да се наиише правплнп петоугаоник"; у место „срсуџреда кружна" боље је мпслпм редиште , па отуда ■редишни а не ..средереднн" угао; . окружни" (м. периФериски) угао ; на 27. таб. ., . „онда Кемо требати " и т д^ III. У овом одељку ваља ми коју рећи о ономе шта је ваљало унетп у спис а писац није упео. Чини ми се, да ће одговор на ово питање бити најбољи ако сам покажем: шта је предмет геометр цртању. По мом мишљењу геометр, цртање треба да има два главна дела: један теориски, а други, иракгичан. У првом делу ваља изложити опште појмове из геометрпје и цртања. Из планиметрије ваља узетп сва она нравила која су цртачу без поговора потребна, и која ће му бити водиља у примењивању на цртање, а носле и она, која су потребна заве-

жбање и јачање уобрази.ве. Ту би ваљало узети разноврсне задатке о троуглу, четвороуглу п кругу и то теже са упуством за решавање а лакше без упутства. Важно је израчунавање, деоба и претварање слика; нарочито је интересантно претварање слика јер оно јача и крепи мишљење а олакшава израчунавање новршина. Најзад у овоме делу ваља показати основе из стереометрије т. ј. ту би се упознала правилна тела и цртале њихне мреже и обрнуто, из добијепих мрежа склапала би се тела. Тим бч се завршпо I. део. Кад је нстина, да се цртањем вежба око ученичко, да се њиме навикава на ред, правилност и тачпосг, и 1,а му оно развија чуство за лепотом — онда је оправдан захтев : што се у овоме, другом, практичноме делу нма да примени онај, нрви, теориски. Овде би могле доћи тако звапе мреже слика, лепши примери разних орнамената, украса и делова старих и нових грађевина, лукови, розете ит.д. Цртање је лепо кад се ради тушем и бојом, зато би ваљадо на овоме месту објаснити рад овим материјалом. Са одговором на горе постављено питање ја сам већ готов и с III. тачком мога реФе-. рата: иисац није унео примену у геометр. цртање. Још бих могао додати, да су у овоме спису слике рађене у самом тексту — има нх свега 163. 0 њима могу рећи, да су рађене с некаквОм журбом. јер су доста аљкаво израђене, услед чега су и многе нетачне. (Види сл 17., 76., 157., 158., 159. и. т. д.). IV. Да завршим. Из досадањега претреса овога списа очевидно је, да се у њему не могу чинпти никакве поиравке па да одговорп намењеном циљу. Премаовоме је и моје мишљеље јасно: геометриско цртање од С. Марковића не може бити уџбеник у нашим средњим школама. Захвадан Главн. Просв Савету на указаном иоверењу. 5. јануара 1889 г. Београд. Баоа Димић, проФесов. I. б. гимн. Како јога има реФерата да се читају о овнм цртањима, а треба да се ирочитају реФерати о цртању г. Владимира Зделара, то је Савет чптање ових реФерата и коначну одлуку о ..Геометријским цртањима" оставио за ирви идући састанак саветски. С овим је свршен овај састанак.