Prosvetni glasnik

ПРЕОБРАЖАЈ

У два маха (1873 и 1883) видесмо крупније измене закона од 1863 године. Али целина није ни тпх година дирата. Све оно што је за. прошлих 27 година рађено, треба сад попунити новим искуством и скупити на једно место. Посао је то колико тежак толико и леп. Улазити у реорганизацију гимназија није лако , јер то није народна гакола,^ која би се могла по чисто народном калуну удесити. Гимназија припада колико народу толико и човечанству. Ако се она мора у своме нослу обзирати на потребе народне, она не сме заборавити и на свој космополитски зиачај , јер она мора да служи и науци. С тога се гимназијске реФорме не јављају засебно у уским грапицама поједипих држава. Оне долазе као ошите потребе. Ако и не стижу на све стране у исто доба, оне, као оно талас, иду од центра ка крајевима и, без сумње, занљуснуће у своје време и крајн.е тачке великога мора човечанскога напретка. Појаве Штурма, ТроцендорФа, Неандера, Бекона, Франкеа и Фридриха Августа ВолФа, нису сстале као светле тачке њихове околине. Оне су бациле много светлости ван њиховога места, где су се родили, ван њихове отаџбине. НарочитоВолФ, који прво истаче гимназијску наставу, као нешто опште, свему човечанству заједничко , био је од одсуднога утицаја на целокупан покрет око преображаја гимназија у последњој четврти прошлога века. Иуних 50 година живела је гимназија од идеја које је тај даровнти човек у свет набацао. — Тек у 1848 год. у опгатем покрету, који беше захнатио Јевропу, истакнуто је но ново питање о реФормама гимназијским, као школама јевропским. Овоме покрету највише беше допринело брзо напредовање на нољу техничких и природних наука. Па како се у великим нитањима не опажају резултати после пр-

ГИМНАЗИЈА 6 9

вих покрета, тако је и за гимназије требало много времена, докле се дошло до некаква резултата. Време је, ево, и нас пригнало да се латимо тешкога посла: преображаја наших гимназија. Што ово ми тек сад чинимо, биће, поред осталога, и за то, што смо ми за последњих 15 година ималп три крвава рата и гато су пас политнчки нослови били тако заузели, да нисмо имали времена на културне послове да мислимо. I. Задатак Гимназије. Сада је питање о преображају иаших гимназија изнесено од стране г. Министра просвете и црквепих нослова г. Светозара Милосављевића пред проФесорске савете свију гимназија у Краљевиии. Г. Мипистар захтева да му сваки нроФесорски савет поднесе законски предлог о уређењу гимназија, без погледа на садашње стање њихово, ну с обзиром на то да и ми добијемо гимназије као што их имају други културни народи. Не улазећи у оцењивање: да ли је овакав метод у стварању законских предлога оправдан, не улазећи у критику пи с друге стране : да ли се може овако нздвојити гимназија из целокупног школског система, проФесорски савет друге беогр. гимназије ушао је у саму сушткну ствари и иочео је рад на реорганизацији гимназија. Ои се у брзо сложио у методу рада. Овом замашном послу приступљено је на овај начин: да се у проФесорском савету најпре утврде неке оспове, које ће дати обележје целоме уређењу, па пошто се већина у извесним нринципима сложи, тек тада да се повери некоме који ће, по утврђецим принцинима, написати законски предлог. Пошто је овакав начин рада утврђен, приступило се одмах овом питању: Какав је задатак гимназији?