Prosvetni glasnik

672

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Од Грка ове кудтурне тековине добише Римљани, а од ових део календар северни народи. — У равномерном ходу времена прво су стари Индојевропљанн нарочитим именом обележили онај део године, кад снегом и ледом природа буде окована, када се и човек и животиња уклања под топли кров, кад се не може предузети никакав даљи ратни поход или још боље (јер с година 5 после дође с истока) уочили периодичност с којом се понављају извесна времена што дуже трају, с карактерним особинама. 1 ) Још у историско доба беху два главна времена: зима па лето, и само кратак прелаз између аих у Иранаца, у Германаца и Келта, у Грка и Гимљана. Иосле овога наступа деоба године на троје, на четворо и чак на шесторо (у Индији). Још би се, у свези с овим о деоби времена, могло поставити питање: јесу ли Индојевропљани имали какве празнике, свечанике, дане ко.је Тацит односно Германаца назва сег^ сИез? Пређе се мислило да су најстарији индојевропски празници падали у дане зимњег и летњега обрта сунчева, али не само што су сумњива историска сведочанства да су такве дане свечанике имали Грци и Гимљани, Германци, него се ни разлог томе не може докучити, зашто светковати најкраћи и најдужи дан респ. ноћ. На далеком северу, на Исланду, Прокоп спомиње као свечан дан, највећи онај кад се опет јави дан после ноћи од 35 дана — и раз] г мљиво је зашто га светкују! Свакако су индојевропски свечани дани били регулисани главним менама месечевим: младим и пуним месецем. У Индији су у најстарије доба биле најредовније жртве у доба младога и пунога месеца. У Грчкој у најстарије доба беху свечани дани у свези месечевим менама, у првоме реду с пуним месецем (Момзен). И у Германији су пазили на дане кад почиње и кад се испуни месец, како вели Тацит, кад су држали скупштине или почињали какав посао, а исто тако кад су Меркурију људске жртве приносили — и свет-

јули*', грч. 'Ра(1Су0о<;' 'месец грашка', 'ЕЛисрмд 'јеленов месец', "Аугесо; (у Аргосу) 'јагњећи месец', ст. гал. е1етЈзгп 'јеленов месец', исланд. ћеуатпгг 'рад о сену' = јули, когпзкигДгтапаИг 'месец кад се жање жито' = август, грч. арогод 'доба орању", алоџтјгод 'доба усева', /рутаЛСа време кад ваља да се сади дрвеће, грч. Лтјгашг доба за Лгјгаш, цразник бербе; лат. МаШиа, — 110 имену Магв-а — ит. д. ') Санскрт. кетапГа 'зима Ј , ћетап 'у зиму Ј , 1пта-, Мта- (и хладноћа), авест. гуао, тпа (и 'мраз 3 ) јерм. јтегп (јгип 'снег'', грч. лат. Метв (обоје и 'рђаво време', в. /шг' 'снег'). ир. дат, слов. знмл, лит. кгета, арб. Агтеп (в. и герм. у салис. зак. 1п-§1т18 'једногоче'). Герм. тпХгш (ваљда сродно са ст. гал. ^гппо- 'бео'', ир. (ггм!) — бело време годишње. — Име лету из ирадоба: авест. ћат, јерм. атагп, ст. г. нем. витаг, англосас. витог, ст. сканд. витаг , ир. зат-затга/Л-, кимр. кимр. ћат-ћа/' —од 8ата — (грч. 0/105) = 'једнак, раван', дакле 'друга цоловина'. 'Жарко доба' значи грч. берог,- санскр. дггзта-, лат. аезГиз (в. гЛћ- у санскр. 'горети'), лит. ^авага-, (од имена за иролеће), слов. л-кто. Име ироле&у (пре лета); санскр. тава,г-, ^авап^а-, ав. папћп, јерм. дагип, грч. гар, лат. иег, ст. сканд. гоаг , слов. весна, лит. гиашга лето' од кор. 'синути', као и име за јутро. Гер. Јепго, англосас. 1епсГеп (из 1ачдг-сИпг дуг дан'), слов. »'-».ог = гот. јег- 'Јаћг' и т. д.