Prosvetni glasnik

НАУКА И НЛОТАВА

479

достигла своју сувремену висину, морала проћи кроз дуги низ заблуда. Само искуство и иосмаТрање њој су постунно рашчишћава.ш стазу и крчили пут, којим је ишла. Истиче се сада важно питање: да ли је педагогика већ казала своју последњу реч? Да ли ми можемо бити снокојни за нашу доцу, унуке, праунуке итд. да ће се и они васиитавати и образовати по истинитој, утврђеној, примерној школској системи? Не. Педагогика јс још далеко од тога, да каже своју последњу реч. Ствар је у томе, што се, како напред већ рекосмо, школска система налази у тесној зависности од начина живота, а тај се начин живота стално мења. И са сваком променом начина живота мора се у свакога народа мењати и система школскога образовања. И не треба се чудити, ако се рекне, да се неће моћи створити савршено беспрекорна педагошка система, јер уопште, савршенства на земљи и нема. Наша сувремена школска система, поред свих својих несумњивих одлика, пати од једнога и сувише стварнога недостатка, — недостатка, о коме се много говори и пише, против кога се води велика борба, али без икаква усиеха. Ми имамо на уму тако звано иретоваривање или заморавање ученика. % Науке су се и сувише много развиле, сувише много научних резултата ваља саопштавати ученицима; а с друге стране, животни су услови постали и сувише тешки, борба за опстанак се необнчно заоштрила, настала је потреба и сувише много губити нервну снагу у напрезању. Деца, наслеђујући од родитеља недовољно снажиу живчану систему, показују се и сувише слаба савладати, без великих напора, све новије и новије школске терете, који сваким даном ничу. Отуд се јавља претрпаност, замореност. А терети и нова питања расту све више и више, јер се и живот и наука развијају све шире и шире. Школско претоваривање — то је нојава немила, и с њом се мора нештедно борити, иначе ће бити осујећен прогрес. Но како се ваља са тим злом борити? На то нам питање пруЖа добро мотивисан одговор педагошки комитет Америчких Сједињених Држава Тај је одговор резултат опширних систематских истраживања у области практичне уредбе сувременога школскога посла и у области нсихоФизиологије људи разнога узраста. Закључци тога педагошкога комитета заслужују, да се о њима проговори мало опширније. II. Корен је злу у књигама — тај' закључак педагошкога комитета Сједнњених Држава изгледа на први поглед парадоксалан. Да се изразимо простије, извор претоваривања школскога подмлатка лежи у системи иредавапа ао књигама, која је примљена у свима странама света. Тај