Prosvetni glasnik

456

иг0светш1 гллсј1п к

Пред име макоје друге варопш дол.ази г., губ. г., уЂзд. г. и т. д., н. п. г. Рпга-Россм (потом франдуски то исто). 3. На педагошко-индустриској свстској изложби ДЂтскш Мгрг у научно-школском одељењу била је изложена (1903-1904) и једна нова књижарско-библиотечка ус-танова. Чтенге, складо книгг и учеИнихг аособгп, С11Б. Офицерскап 40 позвала је читак круг жколских и педагошких људи уопште, да израде сиискове за библцотеке за извапредно читање млађег и средњег узраста, за библиотеке за читање уопште и за ручну учитељеву књижниду (ово је израдно тпфлиски Педагошки музеј), како би се олавшао избор и организадија према средствима. која стоје на расположењу. Спискови су подељени у многе одељке тако, да је ласно наћи, шта коме треба. Ко би хтео, дакле, обавештења, могао би их добити од горње књижаре, н. п. о најновијим русвим историским или географским читанкама, и о списима о »законовТјдЂнгм, о бнографијама, о школским књигама и т. д. 0 колекцијама. Руска књижевпост, као и свака друга, има већ одавпо пупо сасвим добрих колокцпја, т.ј. књига разног садржаја под истим насловом, алп по садржини и у продајн оделитнх. Често су те збирке и с добрим сликама и сасвкм лепе жтампарске израде. Њих понајвише изадју поједине веће књнжаре, али је доста и таквнх, које издају разна приватна друштна и државне власти. Све те многобројне збирке могу се, н по циљу, воји желе иостићи, и по садржинн нојединих свезака, подели у две велике класе. У прву класу иду колекдије, којима је задатак ширити пнсменост, општо н стручно образовање и руску и инострану лепу књижевност у народ. Овамо се. морају урачуната и читаве збирке и иоједине књиге из понеких колокција, којима је циљ, да пруже грађу за народна иредавања, као п књпге за омладпну уоиште. У другу класу иду оне, које имају задатак пружити што је®тннију и што систематичнију и прегледнију лектиру из разних наука, лепе књпжевиости, техника, уметности и заната образованијој публицп и онима, који желе што стручно нроучити. Овамо нду и збирке књига, намењене средњим школама, као погребна допуна изучавању руске историјо и теорије књижевности, која доносе, дакле, дела ноједииих знатнијих белетрисгичкпх и т.д. писаца из руске и светске књижевности. Све књиге пз свих тих појединих колекција налазе се у руским библиотекама, у каталозима ових и разних књижара, као и у библиографским делпма одвојене. То значи, свака свеска из поједине збирке, будући чини засебну целину, узима со као засебна индивидуа и уноси се у спискове и т.д. под својим насловом, а не под оиштим, т.ј. под натписом збирке, одакле је пореклом. Даље скоро све те колекције немају нарочнте снискове или каталоге оног, што је већ изишло. И на самим појединим индивидуама врло често нема никаввог списка свезака, које су већ изишле, нпти има уопшто каквих му драго података о начину излажења, цени, намери и т. д. збирко. Покашто, шта више, не види се ни име издавача, а понеки пут поједине књиге из збирака не носе никакав општи наслов или је овај каткад разно написан тако, да доведе у забуну човека .још невепгга. Издавачи то тако раде можда зато, што шира публика не воли куповати књижевне производе