Prosvetni glasnik

506

НРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

ипак у многим едучајевима без туђе помоћи не може да разуме све оне разноврсне и тешке предмете средњешколске. Наши наставници у средњим школама већином не узимљу на ум, да у првом разреду имају пред собом ученике из основне школе са другим појмовима о раду у шкоди, о раду код куће; место да се у први мах замисле у положају учитеља осн. шкоде па да као и они поучавају своје учепике, а да их поступно навикавају на самосталнији домаћи рад, какав преовлађује у средњим школама, место, велимо, тога, наши наставници средњих школа одмах у првом разреду траже од ученика исти онакав самоеталан домаћн рад, на какав су навиКли ученици старијих разреда средње школе. Такав нагли прелаз од једног начина рада другоме у првоме разреду упропасти многе интелектуално доста добро развијене ученике. Ми не тражимо од наставника средњих школа, да у првоме разреду — као учитељи осн. школа — науче ученике евему, што им се предаје, на самоме часу, али од њих с правом тражимо, да у почетку школ. године па за неколико недеља, тумачећи и пропитујући тумачено на часу, науче ученике свему, што се од њих тражи, и да приликом тог пропитивања на часу припремају ученике за доцнији самосталан рад. Тек после таква рада кроз неколико недеља наставник може изнајпре мали па доцније еве већи а увек лако разумљиви и добро протумачени део предавања, непропитан на часу, остављати, да га ученици сами код куће доуче, Тај би начин рада ваљало колико се год може, задржати и у другом разреду. Многи ученици првог разреда средњих школа одмах у томе разреду оду у страну због тога, што наставници не изједначе бар у почетку начин свога рада еа начином рада у основној школи, на који су ти ученици навикли. Отуда многи директори у својим тромесечним извештајима правдају неповољан успех из неких предмета тим, „што ученици нису донели довољно спреме из основне школе", или „што су на пријемном испиту пропуштени". Не само да су ти ученици спремни, јер су положили прописани иепит у државној основној школи, него би требало, да се уиигиу у средњу школу и без аријемног исиита, али да се у договору с родитељима иостуино навикавају на нов начин рада у школи и на самосталан рад код куЛе. 14. Домаће васпитање ученика. Не еамо у Београду већ је скоро свуда и по унутрашњости домаће васпитање средњешколских ученика у врло много случајева испод еваке критике. Родитељи, нарочито у већим местима, не воде, колико треба, рачуна о томе, куд им деца иду, с ким се друже и шта раде па онда, кад им та деца стану рамати у науци, верују тој својој лакоумној и обично поквареној деци, кад за свој неуспех скоро редовно