Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛХУРА

507

бацају сву геривиду на наставннке, па ни по јада шсо ии веру.ју, аш се због тота чак и завађају с наставницнца. Могли биеио иаве.ЈГи врло жалосне, званичним актима утврђене прииере, из ко.јих бн се видело, како су многи несавесни родитељи ишди на руку својој неваљадо.ј деци, да се б.гатом баце на шкодску вдаст. Зар .јо мадо с 1учајева бидо, да родитељ, кад види двојку у сииовљој ђачкој канжици, пред тим сином, ђаком, опсује и оца и матер наставнику, који је забедежио двојку, место-да дохвати батину и издевета деилгину сина? Зар је мадо пута родитељ од високог подожаја и јаког утицаја покренуо и небо и земљу, кад му син добије ко.ју дво.јку, да наиакосги наставнику, који је дао двојку, место да с много маше напора и неправде натера свог сина да учи? И врдо је жадосно, шго .је многи такав родитељ успео. Све то нред децом, која као ученици треба да свог наставника сматрају као светињу и онда, кад је тај наегавник дужношћу нагнан на бедежење двојака, свс то пред том децом убија угдед наставнику, ствара у деци мшпљење, да наставник не ради по савести, и најзад та деца не верују, да је насгавникова оцена правична, па, неће да уче, кодико треба, те покажу сдаб уснех, јер се огромна већина наставника не даје ничим засграшити од савееног оцењиваља. Рђаво је домаће васпитање криво, што је код доега ведиког бро.ја ученика наставников угдед тако ниско пао, да у посдедње вре\ге понеки насрне чак и на самог наставника. Има родигеља, ко.ји се страшно је рећи — таким синовима поносе, и ко .јииа се погиуно о 1и не отворе ни онда, кад им ти сииови ФадсиЈикују погшпе иш он1Ју касу иди их приморају, да их мучно прикупљеном зашгеђевцд)шкулљују из анеа. Очајно .је, шго оваких родчгсља иаа дојгл мз'»у ингјдигенцијом. Наравно има доета всдики део учеиика без рлдгЈБг у мзјг/, где уче. Конгроду над тим ученицима треЗа да водз 1,1.111 м 1. кд којих су ти ученици на стану; како је у много сдучајева н р>дигз.БЗС1 контрода сдаба, то се за ову може рећи, да није ннкакаа, тз сз о! 1 ученици по својој бујној и обично на здо скдоној прдроу! скзро рздовно наопако васнитавају. Једно је здо, што се ти утзанди вад шхо п рђаво васпитавају, а друго је здо, шго у шкоди квхрз свзје ннгчз добре другове. Рђспо в%'лчтт% учвнмц* никад нв тнчгиеу уотох, кгчгч $* мј>л( аоказати. В-:з аогопрг је дуче^лт 13%кп рцчп* » п» н ч-не ег Д )ге до5р> учи, да м>) арати сзику сг)ау вач шх>л? и к)г",, дг од њгг 1 брч^ЂЧ!) одбија гитетне утицаје улице, а нарочито Д1 ар',д спјип дггзгзп чуп иа и шодиже углед њешчх наогамта >.* за коаг.о -а нч; тџ. рУД*-