Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

509

спасавају своју децу од казне, и што храбре лакоумне ученике, да и даље без потребе изостају, јер знају, да ће се моћи спасти од казне. Чести изостанци са часова, па бидо да су оправдани, било да нису, додазе у ред највећих непријатеља ђачкоме успеху. Кад се зна, да ученик треба да је на сваком часу не само, кад наставник предаје, већ и кад пропитује, па кад многи ученик или по морању (због болести) или чак и сам на свују руку пропусти знатан број часова, онда је сасвим појмљиво, што због тих изостанака и много пута само због изостанака многи ученици не могу да покажу успех, какав би требадо да покажу. С тога је у арвоме реду дужност неиосредне школске власти, да отежава — а за то има јасних законских одредаба — изостајапе ученика са часова, било да су томе криви лени ученици, било одвише нежни родитељи, било аоиустљиви лекари. Министарство Цросвете иак треба да утврди што мањи максимум оправданих изостанака, иосле којега мора сваки ученик иолагати исиит, и ако тје због слабости морао изостати од шкоде месец и два дана. 16. Рђава приватна лектира ђака. Самозвани су се и недоучени кљижевници и новинари и код нас у последње време тако намножшш, да су постали озбиљна опасност за друштв^. Ти на сиду књижевници, невични другом посду а дени за напоран рад, пресађују без икаква 'избора све спекулантске производе бодесних туђинаца па их јевтино продају нашој необавештеној читалачкој публици те не допуштају, да нам ојача права књижевност, књижевноет од вредности. У том штампаном ђубрету преносе нам се из деморалисане туђине наопаки појмови о друштву, о држави, о народу и ми, нарочито наша, таким утисцима приступачна омдадина, примамо отуда баш оно, што је најгоре и најопасније те навдаш срљамо у пропаст, коју нам и иначе злуради суседи одасвуд одавно спремају. Уз то један део наше сдободне штампе, коју ми према свом осредњем образоваву још не заслужујемо, јер је у много прилика злоупотребљујемо, место да је бранич свега честитог и ваљаног, ступа у службу неваљалцима и руши домаће и народне светиње. Том су се ведиком сдободом штампе послужили некоји спекуланти па створили порнограФСку књижевност, коју бујна и раздражљива омладина школска у много случајева претпоставља озбиљном проучавању школске књижевности. Та бескорисна и опасна дектира не само да заузме врло многом ученику све слободно време код куће, него се њоме многи ученик и у школи чак и за време часова занима.