Prosvetni glasnik

312

Просветни Гласник

истом правилу следовати. 1 ) Од ове аналогије се разликује реално-каузална на области познавања природе, као што је нпр. да се по сличностн лета ласте и слепог миша закључује на истоветност узрока тој појави: хватање инсеката у ваздуху. \ По томе што се Математика у подједнакој мери, премда другим начином, служи истим методама за чињење поставака (хипотеза) и њихово доказивање, као и природне науке, и она је зато исто тако пуна наставних проблема. Но по томе што решавање проблема с једне и друге области није једнако, то ни њихови садржаји и резултати у образовању не могу имати исте вредности. То се доказује, прво тиме, што формално-логички проблеми код Математике не припадају животном развитку, као реално-каузални код природних наука; друго, што је решавање оних мање занимљиво и много заморније од решавања проблема нз- живота природе. Да рачунски рад причињава велики замор, познато је доволло и из обичног искуства, а доказано је и експерименталним начином ергографског мерења. Овим се утврдило да је најзаморнији рад школе дат у математичким дисциплинама, које захтевају сталну концентрацију пажње и умне делатности, коју је способно само мало ученика да с лакоћом врши. У томе се дошло до закључка да је Математика у њеном физиолошком дејству потпуно једнака гимнастици'.-) Међутим, струке познавања природе имају у опште вредност одмора. А што се ученици мање замарају на природним наукама рего у рачунској настави, то се објашњава и већом вољом за посматрањем и разумевањем природе него за рад с бројевима. :1 ) Показује се дакле неумесно прецењивати дидактички значај Математике, па било да је посматрамо са стране саме методологије и доказаних резултата у замору који причињава математичка настава, или са стране васпитне телеологије, тј. према ономе чему служи математичко образовање. Тиме се доказује и сва неоснованост и нецелисходност претеривања у рачунској нас'тави и математичком образовању, што се испољује у додељивању тако великог броја часова преко недеље, како у средњим тако у основним школама. У толико се више и пре мора осудити свако намерно и по плану отежавање рачунске наставе замршеним и извештаченим задацима, чему се теоријски разлози налазе још у учењу старе спекулативне психологије „душевних моћи" и према њој упућене старе диктактике, која је тражила „умну гимнастику" и „ вежбање моћи мишљења". Али, све и кад би математичке струке служиле

') Види : 31§\\'аг1:, П. Вс1., 2. А., РгеЉиг§ 1 В., 1893, стр. 302. 2 ) 8атт1ап!>- уоп АђћапсИип^еп аиз с1ет ОеШе^е с1ег раЛа<у. Р$усћо1о°1е ипИ Рћу51о1о§1е. II. Вс!., 1. ГШ, ВегНп (АгћеИзћу^Јепе с!ег 8сћи1е аи!' Огипс! с1ег ЕгтМипр;«тезбип^еп, стр. 48). >) На истом месту, стр. 33 и 50-