Prosvetni glasnik

Математика у служби васпитања

313

као „најбоља школа логичког мишљења", као „радионица за глачање разума", то би се могло највише узети само у горе обележеном формално-логичком смислу. Јер са методичким образовањем реално-каузалног мишљења, са мишљењем које се учи решавању животних проблема, Математика може имати врло мало, и то врло слабих веза. Зато се формално-логичкој страни у образовању мишљења математичком наставом, која трпи, оскудицу у реално-каузалној садржини. никако не може придавати нека необична теоријска вредност. Математика може имати само релативну теоријску, а више ирактичну вредност учења. По томе, и ако је Математика велика мајсторица рачунања, она зато не мора бити, и није, велика учитељица мишљења. Јер величина и вредност мишљења показује се само у његовој способности да улази у животне, реално- каузалне односе, и да објашњава и разуме нешто што у свету духа и маШерије постаје и развија се, што живи и ради, што се показује као физична или исихшка органска целина. Зато се у Математици не може ни показати некаква шира примена органскогенетичког принципа, знатнија важност индукције и широке логичке синтезе или детерминације у објашњењима о поставкама животних проблема, како то може бити случај на другим областима сазнања. А ако је истина да извођење једних рачунских радња из других одговара органско-генетичком принципу учења и умовања, као и да поједине операције у једном аритметичком, алгебарском или геометријском задатку стоје у чисто органској вези и узајамности, онако исто као облици и радње појединих органа једног живог организма у природи, — ипак зато је значај органско-генетичког принципа у Математици чисто логички, тј. формално логички и посве узан, док је много шири у Физиологији и Биологији, Социологији и Историји, Географији и Геологији, па и у језиковним и естетичко-литерарним органским целинама, јер овде показује каузалне везе самог органског живота. Тако излази да тек по томе што је у Математици мишљење, с концентрисаном пажњом, у највећој мери заузето ситним логичким однссима конструктивног и комбинаторског карактера, оно се не уздиже изнад живота, већ се удубљује у замршености рачунских проблема, чија се питања о величинама расправљају без обзира на каузалну везу ствари које представљају те величине. Зато у истини Математика има мање стварних претпоставака од осталих наука, те отуда ни математичка настава у себи не може ни показивати знатнија објашњења Ј ) Да је 2 -(- 3 ~ 5, доказује се и показује дометањем и одузимањем једнога сабирка од збира. Ту нема објашњења доказивањем у смислу оне генетичке методе којом се објашњује како се нешто развило, како је један део условљен само једном целином. Јер исти збир се могао добити из дру-

Види: \УШтага1, н. ењ, стр. 376.