Prosvetni glasnik

164

Просветни гласник

57 Свима краљ. банским управама, школским надзорницима и директорима учитељских школа О.н.бр. 8185 Господин Министар просвете, под СХн. 5-11 -1935 год. бр. 8185 од 5 фебруара 1935 године, донео Упутство за примену Ј е ово наређење: § 44 Закона о народним „По § 44 Закона о народним школама наређује се да се настава у народним школама мора руководити начелом концентрације наставе и активног учешћа ученичког, што значи да настава мора бити радна и комплексна. Принцип концентрације има се схватити не у смислу Хербартове школе, већ .у смислу укупне, тзв. комплексне наставе, коју захтева савремена педагошка наука: групација и везивање н'аставних предмета не врши се само око историје и веронауке, као што је тражила Хербарт—Цилерова школа, већ се врши по могућству везивање свих стварних области, али то не свакад, већ с времена на време пошто се пређе подесно градиво. Ово , је управо метода односа и веза стварности, јер цела стварност и живот налазе се у извесној повезаности, коју је дужна настава да пронађе и нагласи, стварајући на овакав начин духовно јединство које је неопходан услов за постанак и егзистенцију моралне личности. Нарочиту уску концентрацију треба увек вршити код националне групе предмета: у настави народног језика, националне историје и земљописа, јер југословенска школа мора стварати пре свега одушевљеног националног човека. Поменутим параграфом такође је загарантована тзв. радна настава: све што може ученик сам да пронађе и створи, мора се њему препустити. Голо вербално саопштавање факата није метода ниједне школе, а најмање основне школе. Савремена педагошка стремљења свуда захтевају примену радног принципа. И у неповољним приликама (нагомиланост ђака по одељењима и опширни програми) може се ипак релативно остваривати принцип радне наставе: уместо 100% нека је радни принцип остварен са 50—60% (само ако се има више праве љубави и одушевљења према васпитању), па је ипак довољно. Појмљиво је да се у данашњим школским поиликама не могу обрађивати све методске јединице по радком*принципу, али се могу обрадити ипак главне методске јединице, тзв. „врхови науке"; све споредније и мање важне јединице премостити обичним саопштавањима и чулном наставом, као што се радило досада. Од педагошке вредности само је оно знање које је ученик стекао сам правом саморадњом која је увек у вези с великим сзесним напором. Значај оваквог поступка налази се у властитим доживљајима које ученик лично преживи при- са-