Prosvetni glasnik

О п ш х и д е о

165

влађивању неког наставног градива. Досадашња настава није на овај начин поступала, јер је она познавала само једно средствоговор: учитељ је давао знање устима преко ушију, а учениди су то њему враћали устима. Данас савремена педагогика искоришћује ученички активитет у најширем смислу речи и сва средства: усмен и писмен говор, драматизовање, илустровање, цртање, моделовање и др. Цртање у новој школи не постоји само као наставни предмет, већ поетоји као наставни принцип, примењујући га где год је могућно и готово у свима предметима; ручни рад (картонажа и моделовање) такође не постоји више као наставни предмет, већ као — иринцип савремене школе. Нови ступњеви радне школе не претстављају одвојене, посебне психичке процесе, као што су то претстављали Хербартови тзв. „формални ступњеви" који су се везивали за пасивно примање утисака, упркос томе што у духовном раду учествује психичка целина: и аперцепција и апстракција, јер се обе ове функције непрестано проткивају. Душа не чека да дође тзв. трећи Хербартов ступањ „асоцијација" (поређења н везивања), па тек ондадаиспоређује: она прима (аперцепира) и испоређује наизменично и ствара појам, закон, правило. Овај се посао обавља сваки час, те је зато бескористан рад одвојеним временским отсецима: анализа, синтеза, асоцијација, систем и примена. Опажање се не може одвојити од мишљења и покрета, већ се једно с другим преплеће, проткива и прожима. Сама природа наставне јединице казује какве ће бити фазе и радни ступњеви: унификација и формализам јесу немогућни и штетни у обради наставног градива. Примена пом. § 44 мало је до данас остварена. Уколико је реализована, то је недовољно, Чак се банска конференција школских надзорника у Скопљу жали Министарству да и почетнкци раде вербалистички, иако су свршили школу у доба нових педагошких тежњи. Стога позивам све школске надзорнике и директоре учитељских школа да енергично настану да се захтеви овога параграфа потпуно реализују у народној школи. Није тежиште V томе да се само постигне успех, па мгкар на који начин. Такво мишљење педагогика одавно је осудила. Потребно је знати на који начин: притиском или савременим методама. Школски надзорници узимаће у оцену ова факта увек при оцењивању наставника у школском раду. У овом погледу желим да вежбаонице свих учитељских школа предњаче." В д. начелника Одељења за основну наставу Д, Бранковић с. р.