Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.
63
граду. Њега je 30. новембра 1894. год. Митрополит скопскп по к. Методпје, за време мога консулства у Скоп.ъу, замонапшо у црквп Св. Спаса и дао ыу пме Севастпјан 13 ). Старијп брат Севастијапов поп Депа Дебељковић, био je више година учитељ у Лгшљану, а сада jo у петом месту свештенпк. У Липљану па и на целом Косову je најстарпјп по годинама старости и по годи нам а свештенпчке службе старац поп Јован Поповпћ. On памтп смрт и сахрану последњег Србпна митрополита рашко-призренског, поело укпнућа пећске патрпјаршије, Хаџи Захарпја Дечанца, којп je умро y почетку 1 830. године, а после којега су били Грцп. Последњи митрополит Грк био je Мелентије, којп je дошао 1854. год. ii све до своје смртп 27. августа 1895. год. непрестано био митрополит рашко-прпзренски. На овога je место дошао Србин у лицу садашњег митрополита Дпониспја 14 ). О Хаџи-Захарију Дечанцу казивао ми je једном приликом ЗаФир Поповић, бив. учптељ и благајнпк у Гњилану, да je Хаџи-Захарпја родом из ноког села у кумановској казн 15 ) да му се отац звао Сима, који je по занимању био воденичар и да je Хаџп-Захарпја био брат од стрица попу Јовп, деди ЗаФира Поповпћа. Поп Јова ce je, по казивању ЗаФира Поповића, родио у селу Под горцу, гтьиланске казе, где му ce je отац настанио пошто се пселио из кумановске казе. У Липљану живо све сами Срби сем две куће арнауташке. Срби имају мушку и женску основну школу. Учитељ им je Радован Николић, a учитељпца његова жена Лепосава. У 1 890. годпни, био je учитель Јаниhxije Ђурђевић из Лппљана. Пошав пз.Лппљана прешли смо преко села: Лап.ьег-
13 , Севастпјан je iS. janvapa 1904. год. пзабран и постављен за Митрополита скопске епархпје, али му смрт не даде, да и као митрополит послужи своме роду. Сахрањен je у Скопљу код цркве Св. Спаса, поред пок. митрополита Фпрмп.прйна. 14 i Дпонпспје je умро у Скопљу 'б. a сахрањен 9 децембра 1900. год. у I рачанпцп на Косову. На гьегово Je место дошао опет Србпн садањи митрополит НпЪпфор. 1б ) Пок. Јастребов у (сњизН својој „Податцп за' историку српске цркве'вели, да je .Хаџ,и-sахарпје из села Винце у кумановској казн.