Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

64

села и Чаглавпце и у 7 1 2 сахати стпгосмо у Приштину. На путу сам овоме пробавпо света 8 дана. У местима кроз која сам за овпх осам дана прошао; уверпо сам се, да наши сународшщп највпше страдају п пате од зулума у гњиланској нахији. Ово нарочито после турске победе над Грчком, када се турскп редпФи и ђонулије добровољцп све сами Арнауташи, вратише из Тесалпје са сребрним крстовпма, кадпоницама и другим скупоценпы утварпыа црквеним, које су успут оп.ьачкали, а по Старој Србпји продавали а многе отвари и претаиалп, те од тога сребра украшавали своје оружје, револвере и пушке мартинке, а правили и дебеле ланчеве сахатне и муштикле и чибуке. Међутим док се ови редпФи и ђонулије не вратише са грчке границе, Арнаут аши поплашенп да и Србпја не пређе границу, беху мирни и за то време ни једном се Србину нпје учинило нпкакво зло. II све док се није закључпо коначан мир између Турске и Грчке, Арнауташи су со плашили да Србпја и Црна Гора не ударе на Туртжу, те су закљученп коначни мир са Грчком прпмили са највећом радошћу. У тој радости и званична Турска нпје била равнодушна. Ево за то један пример: 8. септембра 1897. године, када je пећски мутесариФ добио званпчно саопштење да je између Турске и Грчке коначно углављен мир, он je од радости пуцао из револвера кроз прозор државног надлештва, те поводом тим настало je пуцање из пушака по цело] варош . Но как о се у вароши нпје знало зашто се пуца, то je тпме створена страховита паника у грађансгву. Поплашили су се и Арнауташи и Срои, алп Србп још ваше, ј ер су мислпли да су Арнауташи устали да поубијају све Србе, те je због тога настала вриска и кукњава од жена и деце, како у српским тако и у арнауташким кућама. У местима кроз која сам прошао, joui сам се уверио, да je по великом броју цркава, манастира и замака, (нема ни српско ни арнауташко село без једне, а пма их и са 2 3 цркве, као што нема ни једног уз-