Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

впшеног орда и ћувика без трагова од градова и захмака), била некад велика насе.ъеност и велико богатство, а српски народ и веома побожан. Велика побожност народа Српског у Старој Србији и сада га још крепи да истраје и даје му наде на бољу будућHOGT. Веру и народност народ везује уједно. Код њега je и вера сриска. и народ српски. Сељак живи од свога рада и поред све невоље које га прате и које не јамче да he омркнули осванути, а осванулн омркнути, он je ипак на дому прави госа. У кући му влада ред, поштовање и послушност на сирам старијег и узајамна љубав у опште. Задруге се одржавају како се само може замислити. Побожност и морал му je нераздвојна светиња, а пород свега тога je још и потпуно свесан своје иационалности. Кад види какву сриску старину, била она књпга, новац, оружје и т. д., прплази iboj са највећом побожношћу, прекрати се и целпва je. За борбу око кметовске столице и посланнике дијурне join ништа не знају. За међусобне спорове не жале се власти и суду, већ све то расправшају старпјп људи у селу, у чију се правичност не може посумњати. За пример да наведем да у Црвеној Водиди на Косову Стојан Столић — Ивановић, кметује већ 22 године, а овога отац Столе, који je и сада (1897 године') жив, кметовао je 30 а Стрлин пак стрнц Жива кметовао je око 40 година. И не само да се противу кметовања њиховог ништа не може чути, но се при сваком ломену имена бивших и помрлих кметова устаје на ноге са речпма : »Бог душу да им прости, добри беху то људп. а Поштене и заслужив људе у народу поштују и уважавају, па ма то били пука сиротшьа. О таквима се и прича и пева. Не клањају се богатству, Beh родољубљу и јунаштву. КиФте мрзе и презиру, као што мрзе и презиру западњачко владање и понашање. ГЬихова je изрека: »Поштеном сиромаху душа мирише на боспљак. « Очување свих тих народних врлина и његових светих традпција зависи много од цркве и школе. Удружена црква и школа, код чијих служпоца влада побожност, поштовање народних обпчаја, уредан ми-

БЕЛЕШКЕ ПО СТАРО} СРБИЈИ 5