Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

1 12

X. седница 14. фебруара 1921. године

законе не може да створи дотле, док се не подвргне дубљој студији. Али ja сам једнако уверен, господо, да he за то време, док се то уједначење буде изводило, наш народ непрестано осећати благодати јединствене државе, јер he оне добре ствари, што смо их имали преко из напреднијих и културнијих прилика, бити тако пренесене у крајеве источне стране, a оне народне добре ствари, она широка права и користи, ш.то их je имала народна сељачка Србија, осут he се no нашим западним крајевима, као благодет на наше прилике. Онда he се осетити она права струја амалгамирања, струја уједначавања. Зато може овакав поступак државне централизације, ако се у извофењу пође поступно и са једном опрезном мером, само даунапреди народно и државно јединство. Господо посланици и Господа комунисти нису могли пропустити, a да не устврде да je систем, који je владао у ове две године дана, нарочито у пречанским крајевима, више разједињавао него сједињавао, и да je тај систем крив, да су настале ове прилике различности племенске. Нека ми буде дозвољено истаћи, да човек мора да подноси можда критику оних људи, који мисле и који показују својим делом, да су тако једнаке патриоте, да барем толико конструктивно делују, да барем толико изједначавају, да барем толико амалгамирају народно државно јединство, као што онај, кога тако тешко под критику стављају. Али нека ми буде исто тако дозвољено дотаћи, да je прилична смелост од господе комуниста повести овакву критику, докле су управо они у најтежам часу проповедали совјетску интернационалу противу баријере на Драви, на Лајти и на талијанској граници. Предузето je с њихове стране за Беле Куна све могуће, да ту баријеру растепу, учећи, да je национализам један опевани шовинизам, учеХи, да Te наступити под ером Беле Куна прилике, које носе мед и млеко, као да Te доТи такве прилике, да Te сви југословенски радници, који су кроз столеТа и столеТа били робови мађарски, да Te no идеји комунистичкој сада Мађари поТи у загушљиве творнице, a југословенске раднике пустити на боља места и боље положаје. Ja мислим да je још смелије њихово спомињање на Рапал, док имаду у средини свога друга, кога знадем врло добро, и који je пред склапање Рапала, као и цела комунистичка партија на периферији према Италији. водила противнародну пропаганду, макар je добро знала,- да неТемо ратовати с Талијанима. Она je водила пропаганду такве врсте, да je јавно говорила да Te пустити Талијане на ручак, нека само дофу (д-р Сима Марковић Ко je то говорио?) Све комунистичке организације и у оним крајевима непосредно пред непријатељима. To je у нашој штампи тачно фиксирано са доказима и Ви сте имали прилике да читате. (д-р Сима МарковиТ: To je инфамија.) И јест инфамија. Нека господа комунисти не говоре ни о слободама, док су они у тим крајевима, у једној општини, у Хрељину, где живи шест тисуТа људи, поставили прошле године за време бановања д-ра Матка Лагиње једну чету од 50 младића испод 20 година, који су три месеца дана спречавали тољагама свакоме другом, да зборује, a ипак преко половине изборника, који су тако на окупу као београдске куТе, није дошла на. биралиште. To je та слобода iiJTO je комунистичка партија ставља за узор. Како je била крута власт наша из предпрошле године у Хрватској, најбољи je доказ, да нико није читао, да има крви и да je крв проливена, осем спорадичних инцидената. A, господо, у исто то доба, како сам веТ приповедао г. Марковићу, na морам и овде да поновим, дошли су и маџарски комунисти,

вође и помоћници вођа, na се ругали нама у лице, какву власт имамо. Кад je онај помоћник Беле Куна, господин Хајду био ухваТен у Бакру na дошао у Загреб и није хтео да једе опскрбу као други узници, онда се насмејао шефу наше полиције и изразио жељу, да сам купује. Шеф му je то допустио, ако има новаца, a Хајду je смело затражио једног редарственог агента,'да га пошаље no новац у овратиште „Јање“ на једну лозинку. Кад je викнуо агенат једну лозинку у свратишту „Јање“ одмах je једна куварица дала 2000 круна редарственом агенту na je затим исчезла. Taj редарствени агентиз „жељезног режима 1 * није ни мислио, да je треба одмах затворити. Кад je овај Маџар добио тај новац, он се je смејао томе режиму. Он се je смејао, јер je знао, са каквим je сентиментом задојена државна власт у Југославији и зато je мого да се с њоме спрда. Мефутим, господо, да je био такав један случај другде, да je неко од буржоазије дошао у такову прилику Бели Куну или Лењину, ja мислим да му не бп ни пало на памет да се њиховој државној власти изругава. (Чује се: Тако je.) Дозволите, господо, да не могу да примим ни критику странке г. МарковиТа гледе шверца и гледе свих других ствари. Они знаду врло добро, јер се његова партија добро обавестила о свима изборвим резултатима и приликама, за оно место, звано Леденице, које je на граници према Талијанама, a било je центар свих радњи, које су биле упуТене противу наше државе. Тамо je хапшен злогласни поп ВучетиТ. Тамо су били често опредељени талијански монитори и зракоплови, a тако исто се зна, да je готово сваки члан те католичке жупе смео да прелази преко границе без пасоша. У томе месту Леденицама добила je комунистичка партија 87°/ 0 куглица на изборима. To je неоспорна чињеница, и онда, господо посланици, молим да ми не замерите за слободу, што отклањам и ту критику са ове стране, да смо ми разједињавали две године. За такову критику би се онда подразумевало, да су ти политичари с друге стране сједињавзли, a хвала им на јединство, како би га они провели. (д-р Сима Марковић Г. д-р. Зна да смо ми имали јединствену организацију на целој територији наше државе и обзнана je разбила и ту једину подлогу пародног јединства. (д-р Ј. Шимрак Нешто добацује.) Сад ky да пређем на посебне приговоре, које су нам учинила господа из Југословенске пучке странке. Ja се не чудим што су се та господа одмах у првим речима жалили, што се са њима не преговара, што се не тражи споразул! и не саставља влада с њима. Ja то њима не замерам, али не знам с каквом мером да се оцени њихово лично изазивање које je потекло у овом Уставном Одбору, где су прстом показивали, да су сви чланови из пречанских крајева, нарочито из Хрватске и Славоније, који данас сарафују на делу уједињења и споразума, да су сви ти чланови били мађарони да су били раније непатриоте, a надувају себе, као да су клерикали имали монопол патриотизма. Ja сам за прилике из Словеније веТ раније Kasao, шта значи име пучке странке, какву везу и какву снагу има та странка и која joj je стожина, око које се мота та странка. Ja штујем сваког човека лично, a нарочито г. д-ра Корошеца, али кад господа те странке тврде, да су сви чланови хрватско-српске коалиције били мађарони, да су били непатриоти у она времена, a напротив тврди. да je г, д-р Корошец као и друге вофе те партије носпо главу у торби, онда будите уверени, господо, да то код нас, који познајемо прилике пропале монархије,