Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

117

нега уједињења нашега народа. Tera дне со се сестали застопники Србов, Хрватов ин Словенцев в Белграду нн со изрочили на свечани начин адресо Њ. Височанству Регенту Александру. В теј адреси стоји изрецно: „Из истога разлога остали би на снази под контролом државне владе досадањи аутоноаии административни органи, који ће за своју уредовање бити одговорни и аутономним представништвгша “ Ин регент Александер је одговорил, да он ин његова влада в целем обсегу сарејмета изражене жел>е ин сшалишче Народнега Beka. Следила је ше регентова прокламација на народ, ки исто тако признава ин утрјује енакост всех држављанов пред законом. ин зајамчује свободо ин енакоправност вероизповеди. Господје! Наглашам те ствари ради тега, кер Вам хочем на подлагн дејстев ин на подлаги политике задњих двех лет доказати, да се нисо држале обвезности ин обљубе, дане народу в крфски декларацији тер в адресе ин регентевом одговору. Рееница је, да ми до л. 1917 нисмо богве колико делали за уједињење, ресница је, да смо в тем озиру грешили и ми и Ви. Тода ведно је живела в нас мисел, да смо Срби, Хрвати ин Словенци ен народ, ена кри, ен језик. Ко је пришел дан уједињења, је било мед нами да рабим беседо господа посланца Симе Љрковића n завести и љубезни и воље. Кдор је видел, с каким навдушењем је народ спремљал уједињење, ми мора притрдити. Било је такрат тако навдушење, да би били Ви речем одкрито ако би били то хотели, лахко упељали ценгрализем ин никдо би се тему не бил противил. А' како је данес? Господје, данес морам жалибог конштатирати, да влада в наши држави велика незадовољност, ше веч: да. влада велико незаупање, цело мржња. Ако смо искрени, морамо то признати. Али тему ни крив такозвани „чрножути менталитет", рок је треба искати пополнома другје. Доклер смо се владали аутономно, је шло: национализирали смо своје шолство, успевала је т-рговина ин обрт, развијала се је индустрија, функционирале со поште ин железнице. Всакдо, ки је пришел к нам, је речи, ,да је живљење в Словенији најбољ урејено. Тода готови господи то ни дало мру. Превладала је странкарска страст ин културнобојно разположење. Господје, всакдо мора признати, да имајо стариши в први врсти правицо, да одлочајо о взгоји својих отрок. Наши католишки родитељи захтевајо, да онидолочајо о верско-нравни ин сплошно етични изобразби својих отрок. Држава нај се брига само за умско ин социјално-етично изобразбо. В бивши Австрији смо имели по закону зајамчено верско-нравно взгојо в наших шолах. Први атентат на верско-нравно взгојо је извршил минисгер просвете Маринковић, ки је одредил, да се мора впељати по гимназијах гимнастика по соколском систему ин да се мора вршититуди взгоја по тем систему. Господје, то наспротује препричању кршчанских старишев ин њихових отрок. При нас ве всакдо, да је соколство свободомиселна организација, да је проти кршчанству ин проти вери, (Уговори) Господје, вам болг то такој доказал. Сокол је при нас в Словенији же скоро 20 лет бојна организација либералне странке. Наш сокол стопа по поти чешкога Сокола, ки изјавља в „Соколском Вестнику* в мају л. 1920: „Че смо мислечи љуфе 20. столећа, смо ин морамо бити проти вери.“ Али ни тореј Сокол проти вери? Исти „Вестник 11 прави на другем месту в истем летнику : „Имате ли ше ведно в жилах они струп

из Јудеје, ки га нам је вање влила римско-католишка церкев?“ Ин Сокол д-р Видмар је признал: „По чешки поти коракамо туди ми ин бомо коракали туди в бодоче.“ Али ни торој Сокол свободомиселна ин противерска организација? Али се смејо така организације увести в шоле ки нај дајо верско-нравновзгојо? Ко je бил министер Трифуновић опозбрјен на биство ин цилје соколске организације, је омењено наредбо укинил. Тода ко је в октобри 1920 заседел ресорт просвете министер Прибићевић, je зопет указал, да се мора поук в гимнастики ин взгоја в шоли вршити по соколскем систему. Он прави и.зрецно: „Поук ин според теорешичних ин ирахшичних иредавањ мора бити на темељу соколскеса сисшема тако в физични какор шуди в просветни смери.“ Чловек би ничесар не рекелзаради тега, да се је уведел в шоли систем соколске гимнастике. Систем теловадбе је кончно повсод исти. Тода, да се уваја туди иросветна смер соколства, ки је пополнома свободомиселна, проти тему морамо најенергичнеје протестовати. Даље нам je Прибићевић укинил з наредбо вишји шолски свет, ки је постављен по закону, ки га је скленила Народна Влада об часу преврата л. 1918. (Медклици посланца др. Жерјава) Гослод др. Жерјав, ви кот јурист морате знати, да имајо те револуционарне наредбе вељавност закона. Исто тако је добил некак монопол Савез средњешолских фака, ки има пополнома атеистичен програм. Ко со na наћи католички дијаки вложили правила своје организације јих ше до данес нисо добили потрјених. Католишким семенишчем недаминистрет во вере никаке подпоре, тако да со ти заводи пришли в положај, да не морејо веР изгајати богословскега нарашчаја. Министер Прибичевић je прав тако развељавил при нас именовање шолаких надзорникови со били именовани законитим потом, кер обстоја закон, по катерем има поверјеништво за ук ин богочастје правицо, да именије шолске надзорнике на предлог вичјега шолскега света. В Босни со наше католишке маријанске конгрегације укињене ин комур се изве, да је члан маријанске конгрегације, је одпушчен из шоле. Все друге ораншације имаје правицо до обстоја, само католишке не. Им кај дела министер Прибићевић в Војводини ? Издал је наредбо, с катеро је запрл конфесионалне шоле, конфисцирал иметје верских шол, избацил вероучитеље ин поверил поук в верстви осебам, ки нимаје не вере, не потребнега знања. Ин вендар обстоји ше в Србији конкордат, по катерем морајо дати шкофје мисијо тистим, ки уче вероук 1 В часописју читам ше некај, кар је сторил Прибичевић в задњем часу. В суботичкем самостану је обстојала вишја трговска шола. (Посланец Етбин Кристан : „Како море самостан водити трговско шоло?“) Господ Кристач, али мислите, ,да сте ви способниза то, даводитетако шоло? ВАмерики-морда? Прибићевић je одредил, да се та шола разпусти, ин је доделил учитељице на дру г е шоле. Учитељице, ки но биле настављене на омењени трговски шоли, со биле за своје строке успособљене ; седај па је министер Прибичевић подредил учитељице з джрломо осеби, ки видаа нити потребнога испита, нити строковне квалификације. Попрлнома брез взакега раз-