Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Права и обавезе директора и остваривање права запослених 109

– за запослене који су радни однос засновали уговором о раду (пре и после ступања на снагу Закона о раду), – анексом уговора о раду,

– за запослене који нису засновали радни однос уговором о раду, дакле, не анексом уговора јер нема уговора о раду.

Поред анекса уговора о раду, под измењеним околностима (према мишљењу Министарства за рад и запошљавање), послодавац је дужан да запосленом достави у смислу члана 120. Закона о раду и решење које садржи, поред осталог, образложење и поуку о правном леку. Из решења запослени може да оцени да ли су постојали оправдани разлози за измену уговора о раду.

Уколико запослени сматра да нису постојали оправдани разлози за измену уговора о раду, и у случају када исти потпише, може да води спор пред надлежним судом, како би се утврдило постојање оправданости разлога за давање отказа. (Мишљење Министарства за рад и запошљавање број 011-00-1/2002-02 од 9.1.2002. године).

По члану 103. Закона о раду, како је већ изнето, послодавац може да понуди закључивање уговора о раду под измењеним условима само из оправданих разлога, а запосленом који одбије да закључи уговор о раду под измењеним условима, послодавац може да откаже уговор о раду. Мишљења смо да се колективним уговором и правилником о раду или уговором о раду, могу прописати оправдани разлози под којима ће се закључити уговор о раду под измењеним условима. Таква могућност се може предвидети и закључењем анекса постојећег уговора о раду или закључењем новог уговора о раду.

У случају одбијања закључивања уговора о раду којим су утврђени неповољнији услови рада, запослени по основу неоснованог отказа, може да оствари права враћања на рад, право на накнаду штете и право на уплату доприноса за обавезно социјално осигурање, све под условом да се за запосленог од стране надлежног суда донесе правоснажна пресуда којом се утврђује незаконитост одлуке о отказу уговора о раду, који је дат запосленом у смислу члана 103. Закона о раду.