Radno i socijalno pravo

етички императив времена у коме живимо и само његовим испуњењем економски прогрес може дати значајан импулс даљој хуманизацији услова рада.

Иако висина наднице није једини показатељ услова рада, она највећим делом опредељује степен њихове хуманости, тим пре што се остали показатељи лакше прилагођавају потребама и могућностима савремених облика привређивања. Да би економски прогрес постао фактор суштинске хуманизације и социјализације производних односа, како на микро тако и на макро плану, . неопходна је шира друштвена акција, у којој би, осим социјалних партнера и државе, учествовали и други релевантни субјекти, тим пре што је реч о трајном и вишедимензионалном процесу.

Нова цивилизација треба да буде хумана исто толико колико и богата. Колективизација приватне својине и све већа интелектуализација рада неминовно намећу потребу даље социјализације и хуманизације производних односа, па самим тим и потребу даљег побољшања и унапређења услова рада и запослења. Најприроднији и најефикаснији начин задовољавања такве потребе остварује се, односно треба да се остварује посредством колективног преговарања, чији субјекти морају имати осећај за изналажење праве мере за вредновање свачијег рада, како би се остваривала правичнија и хуманија расподела новостворене вредности. Када се послодавци понашају супротно од наведених принципа, а синдикати немају снаге да их у томе спрече, неопходна је и помоћ државе, без чијег ангажовања се питање хуманизације услова рада и запослења ионако не може успешно решавати.

РЕЗИМЕ

Значај колективног преговарања, схваћеног у ширем смислу, за остваривање циљева социјалне правде, очување социјалног мира и даљу хуманизацију производних односа је веома велики. Без социјалног партнерства, које се најнепосредније, најочигледније и најдоследније остварује и потврђује кроз систем колективног преговарања и уговарања услова рада и запослења, запослени би имали далеко мањи утицај на политику уређивања индивидуалних и колективних права, дужности и одговорности из радног односа, односно поводом радног односа. Право на колективно преговарање власнике капитала и власнике радне снаге, као и њихове одговарајуће асоцијације, овлашћује, али и обавезује на дијалог,

99