Radno i socijalno pravo
LA
лаца дужника, па је запослени био дужан да своје потраживање из компензационог приговора преко минималне зараде пријави стечајном већу. Пошто то није учинио његов компензациони приговор се одбацује као недозвољен.
Запослени је дужан да своје потраживање пријави стечајном већу поднеском у два примерка, са доказима, у року од 60 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у Службеном листу СРЈ.
У пракси се поставило питање да ли је запослени дужан да поднесе пријаву потраживања минималне зараде стечајном зону О овом питању заузео је став Виши трговински суд у Београду“, тако што сматра да запослени није дужан да пријави као потраживање минималну зараду. У образложењу свог решења суд наводи да је законом предвиђено да се дугови дужника исплаћују сразмерно из деобне масе, ако законом није другачије одређено. Изузетно од овог одређења, предвиђено је да се зараде запослених код дужника, у висини минималних зарада, до дана отварања стечајног поступка и накнада штете по основу повреде на раду и професионалне болести, намирују као трошкови стечајног поступка. Неизмирене зараде запослених код дужника преко минималних зарада намирују се равноправно са осталим потраживањима према дужнику. Према томе, минималне зараде имају посебан третман и изједначују се са трошковима стечајног поступка. За њих се не подноси пријава потраживања, као и за остале трошкове стечајног поступка. Стечајни управник је дужан да минималне зараде евидентира и да их исплати заједно са порезима и доприносима који се односе на њих.
На износ потраживања запосленог на име зараде камата тече и после отварања стечајног поступка. Камата тече и на износ потраживања који се односи на минималну зараду. Камата је споредно потраживање и дели судбину главног дуга, па пошто се не пријављује потраживање минималне зараде запосленог, тако се не пријављује ни камата на то потраживање. При томе се и камата на потраживање минималне зараде исплаћује као трошак стечајног поступка.
И наследници запосленог код стечајног дужника који је имао правоснажну судску одлуку којом му је досуђена накнада штете за повреду на
4 Виши привредни суд Србије, Пж 10265/97 од 03.02.1998. године. 60