Radno i socijalno pravo

раду, имају право да се намире из трошкова стечајног поступка. У том смислу утврђено је и правно схватање на седници Одељења за привредне спорове Вишег трговинског суда у Београду од 15.10.2001. године.

Запослени код дужника којима је радни однос престао по сили закона даном отварања стечајног поступка активно су легитимисани за подношење тужбе за поништај одлуке о додели стана донете пре отварања стечаја. Претпоставка за ово је да су радници пријавили предметни стан као новчано потраживање и да је оно оспорено у стечајном поступку.

4. ПОТРАЖИВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ЛИЧНА ПРИМАЊА ИЗ СТЕЧАЈНЕ МАСЕ

Према одредби члана 14. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, дугови дужника исплаћују се сразмерно из деобне масе. По правилу предузеће над којим је отворен стечајни поступак дугује такође и износе нето зарада својим запосленима, јер се у условима тешкоћа у пословању најпре смањују, а затим и не исплаћују зараде.

У погледу статуса неисплаћених зарада у поступку стечаја, Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији предвидео је двојако реење: 1. Зараде запослених код дужника, у висини гарантованих зарада до дана отварања стечајног поступка намирују се као трошкови стечајног поступка;

о

Неисплаћене зараде запослених код предузећа у стечају преко гарантованих зарада намирују се равноправно са осталим потраживањима од тог предузећа.

У вези овакве регулативе, постављено је питње да ли запослени који су радили код стечајног дужника обавезно пријављују своја потраживања на име гарантованих зарада и доприноса одговарајућем фонду у смислу члана 90. став 1. тачка 6. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, или ова потраживања стечајни управник ставља на терет трошкова стечаја по службеној дужности. По природи ствари требало би да стечајни управник из деобне масе издваја износ потребан за исплату гарантованих зарада запослених са припадајућим доприносима. Запослени пријављују само потраживање из члана 140. став 2. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. 61