Radno i socijalno pravo

поред осталог и ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђену уговором о раду или ако не поштује радну дисциплину, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Закон о раду Републике Србије који је ступио на снагу 21. децембра 2001. године не предвиђа могућности изрицања новчане казне за повреду радних обавеза. Таква казна не може се предвидети општим, посебним или појединачним колективним уговором, правилником о раду, а ни уговором о раду који се закључује са запосленим.

9. Ако постоји судска одлука о враћању запосленог на рад односно на радно место на коме је радио пре отказа радног односа, а у току трајања спора (време од три године) промењен је општи акт 0 опису послова и задатака и радно место више не постоји. Шта предузети да би се испоштовала судска одлука

Према одредби члана 108. Закона о раду, ако суд донесе правоснажну · одлуку којом је утврђено да је запосленом незаконито престао радни однос, запослени има право да се врати на рад, ако то захтева (члан 108. став 1). Непостојање радног места на коме је запослени радио пре престанка радног односа на основу решења односно одлуке послодавца које је у судском поступку правоснажном пресудом поништено као незаконито, уз обавезу послодаваца да запосленог врати на рад, није сметња за враћање запосленог на рад односно на послове и задатке за које је имао одговарајућу стручну спрему и радно искуство, значи запослени може и мора бити враћен на послове и задатке за које испуњава услове у погледу стручне спреме и радног искуства.

10. Пред надлежним судом вођен је радни спор по тужби запосленог, у току саслушања сведока (инспектора СУП-а), председник већа - судија није дозволио туженој страни да преко заступника односно пуномоћника постави одређена питања сведоку. Да ли је овакво поступање суда правилно и у складу са законом

У парницама из радних односа осим посебних одредби члана 433. до члана 437а. Закона о раду, примењују се и остале одредбе истог закона, па према томе и одредбе које се односе на саслушање сведока. Према одредби члана 244. став 1. Закона о парничном поступку после општих питања сведок се позива да изнесе све што му је познато о чињеницама о којима треба да сведочи, а затим му се могу постављати питања ради

662