Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

и безбедности на раду), право на пристојну зараду), чл. 15 (право на професионалну интеграцију лица са инвалидитетом), чл. 26 (право на достојанство на раду /у ужем смислу/). Негација људског достојанства на раду јавља се у пракси у случају извршавања рада без уговора /о раду/ ијили без пријаве за обавезне видове социјалног осигурања, у случају принудног рада (као модерних облика ропског рада), у случају дискриминације (директне или индиректне), у случају торртр-а, или недостојних услова рада /без достојне заштите здравља и безбедности или без пристојне зараде/, као и у случају сексуалног узнемиравања и/ли уцењивања, као и повреде права приватности.

Компатибилност права и праксе Србије са стандардима Измењене европске социјалне повеље претпоставља одговарајућа законска решења, али и одговарајућу праксу. Нови Закон о раду садржи више побољшања у погледу забране дискриминације, сексуалног узнемиравања и приватности, ширег круга уговора о раду и других сродних уговора, предлог закона о заштити здравља и безбедности на раду и нацрт закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији лица са инвалидитетом иду у правцу компатибилности са Измењеном европском социјалном повељом. Томе у одређеној мери доприноси и Закон о државним службеницима и намештеницима, који, додуше, пропушта прилику да уведе концепт уговора о раду јавног права, који је више у функцији достојанства државних службеника у односу на концепт одлуке - управног акта (решења), као правног основа. за заснивање радног односа државних службеника, али треба нагласити да стање примене права, праксе у нас тражи много више суздржаности и опреза у оцени усклађености.

У оцени праксе контролни механизам Савета Европе, односно Европски комитет за социјална права, који анализира извештаје влада држава чланица, инсистира на одговорности државе и за одржив економски раст и социјални прогрес, као претпоставкама за остварење социјалних права. Социјални прогрес подразумева учешће знатнијег дела становништва у плодовима економског раста (тако да није довољан само статистички показатељ раста друштвеног производа). Исто тако, посебно се анализира владина активна политика запошљавања и њени ефекти на смањењу незапослености (вулнерабилних ка-