Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011) EE EA AE EIA pe ANCE 5

Питање се може поставити и на други начин — шта чини садржину права на живот, права на слободу и достојанство личности. Или, другим речима,са највећим степеном конкретности који захтева истраживање стања социјалних права - шта значи право на живот, право на слободу, право на слободу и достојанство личности, ако је човек гладан, без крова над главом, без основих материјалних услова за живот, ако нема реалну могућност да се запосли или бави неком привредном активношћу која му омогућује пристојан живот, ако не може да школује децу, да води здрав живот, или да добије одговарајућу медицинску негу онда када се разболи,ако губитак посла аутоматски значи осуду на сиромаштво, глад и понижење. У суштини такав смисао има и стара народна пословица „Сит гладном не верује“. Гладном; сиромашном, пониженом, бесмислено је причати о његовом праву на живот, достојанство, слободу, а својеврсни је цинизам, ако му о томе прича онај који је сит.

Конкретни приступ људским правима, као параметру и критеријуму уређивања друштвених односа и свакодневног живота људи, снагом чињеница потврђује став о интегралности људских слобода и права. Условно речено, ради лакшег разумевања, на једном полу налазе се апстрактни филозофски и етички принципи – право на живот, право на слободу, право на физички и морални интегритет, док се на другом полу налазе конкретни параметри и механизми економских и социјалних права, од чијег остваривања зависи стварна слобода, достојанство и квалитет људског живота. Посматрано на тај начин, може се извести закљућак о односу основних људских права и социјалних права. Основна права (право на живот, право на слободу, на физички и морални интегритет), представљају оквир, или полазну основу. Тај оквир добија свој прави смисао само онда ако је испуњен основним социјалним и економским правима –правом на рад, правом на пристојну зараду, односно достојанствен живот од сопственог рада, право на школовање, на подизање здраве породице, на социјалну сигурност, на здрав живот, на заштиту здравља и друга социјална права). Ако нема реалан приступ овим правима, човек у суштини нема социјалну сигурност, нема наду, чиме му је ускраћено право на личну срећу, а у таквим околностима свака расправа о људским правима губи свој основни хуманистички смисао.

Економска и морална цена социјалних права

Из интегралног карактера људских права и социјалних права као њиховог саставног дела, проистиче да су социјална права настајала

66