Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011) Sessa eee OS БИН Те ТИСИ (172

оно поље на коме се на појавној равни могу проучавати два аспекта овог питања – економски учинци морала и морални учинци економије.

У суштини, између морала, економије и социјалних права, успоставља се специфични троугао, или другим речима, социјална права имају улогу моста између економије и морала. Социјална правда, солидарност, спремност да се у већој или мањој мери жртвују лични интереси зарад општег добра, остају моралне константе кроз историју, као и морални темељ социјалних права у савременом добу. Међутим, тек се у оквирима индустријског и постиндустријског друштва, успостављају правни оквири, концепт и пракса социјалних права, као саставног дела пословне политике предузећа и развојне стратегије локалних заједница и држава, социјална права добијају и свој економски, развојни аспект. Разлог за то налази се у природи и карактеру тржишне привреде, односно тржишне утакмице, која је неспорно, стратешки, витални покретачк економског и технолошког развоја друштва. Све динамичнији развој науке, посебно примењених наука и нових технологија, довео је, поред осталог, до промене система вредности, односно редоследа приоритета друштвених вредности. Тежиште тржишне утакмице се све брже и све видљивије са тржишта роба и капитала, преноси на тржиште радне снаге, а то значи на развој људских ресурса. Данас се у савременом свету као аксиом прихвата став да су људски ресурси кључна покретачка снага економског и технолошког развоја друштва. Пракса је то потврдила на најочигледнији начин – најдинамичнији економски и технолошки развој и на томе заснован квалитет и достојанство људског живота постигле су оне земље које су највише улагале и улажу у развој људских ресурса. 3

Такав ток догађаја веома брзо је суочио све актере друштвеног живота да се улагање у развој људских ресурса не може завршити на фабричким капијама. Улагања власника капитала у пристојне зараде, ограничавање дужине радног дана на прихватљиву меру, одговарајући услови рада, мере заштите на раду, могућност стручног усавршавања и напредовања у служби, одмори у току рада, фер односи на релацији менаџмент – запослени и др., имају свој трјни значај. Као што је познато, тај процес када је једном започет, наставио је свој неумитни, логични, историјски ход у правцу успоставља права запослених на информисање, консултовање, колективно преговарање, саодлучивање, односно механизама и праксе социјалне демократије.

13 _ Маринковић, В. : Људски ресурси пред изазовима глобализације, Задужбина Андрејевић, Београд, 2009.