Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011)

Социјална права као покретач друштвених промена

Са аспекта морала социјална права се данас могу дефинисати као скуп стандарда, правних и аутономних прописа, механизама, инструмената и друштвених институција, путем којих се у савременим облицима политичког, економског и социјалног уређења друштва остварују морална начела социјалне правде и солидарности. Међутим, друштвена моћ и цивилизацијски смисао социјалних права не може се свести само на моралне аспекте и садржаје. У том случају, социјална права свела би се на тзв „социјалу“, односно гашење пожара код оних појединаца и друштвених група које се у одређеном моменту налазе у стању највеће социјалне угрожености. Напротив, социјална права имају веома значајне економске и развојне функције и то је главни разлог због кога су социјална права неопходна компонента стратегија одрживог развоја. У томе лежи и одговор на претходно постављано питање – колика је економска цена, или једноставније речено, колико коштају социјална права. Социјална права имају своју високу економску цену, која се повећава што је друштво економски и технолошки развијеније. Међутим, искуство, како развијених земаља ЕУ, као и земаља транзиције, посебно оних мање успешних земаља транзиције, и компарација искустава ових земаља, потврђује да је, на дуги рок, највиша економска, политичка и социјална цена у оним земљама, којима су социјална права на ниском нивоу. Другим речима, социјална права су најскупља тамо где их нема.

Данас, мање више у друштвеној теорији и стратегијама економског и технолошког развоја није спорна економска и развојна функција социјалних права. Међутим, за разумевање и анализу економске функције социјалних права, неопходно је идентификовати извор економске снаге социјалних права. Наиме, социјална правда и солидарност, као морална извори социјалних права, посредно или непосредно утичу на економски живот друштва. Преломни моменат у томе свакако представља велика светска економска криза 1929 године. Све оно што се после ове кризе, која је дефинитивно променила свет, догађало у економском животу, економском, политичком и социјалном уређењу појединих друштава и глобалних процеса може се дефинисати као трагање за успостављањем оптималног односа између начела тржишне утакмице и начела социјалне.правде и солидарности. Данас, готово један век касније, може се закључити да је увођење концепта и праксе социјалних права у савременом смислу и садржајима, био један од одговора на економску кризу. Актуелна глобална економска криза, још једном је својом дуготрајношћу и економским и социјалним

72