Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011)

последицама, упозорила да тај дугорочни, стабилни, оптимални однос није пронађен, а претходна искуства, као и садашњи ток кризе све више отварају питање да ли је то уопште могуће без радикалних промена у економском, али и у политичком уређењу друштва.

Исто тако, од економске кризе 1929 године, уочљива је тенденција раста значаја социјалних права, која се конкретно манифестовала кроз проширивање социјалних права, као и стално увећавања средстава за ове сврхе. То је истовремено, посредно или непосредно утицало на раст економске снаге друштва. То се манифестовало кроз унапређивање квалитета живота људи у целини, доступност социјалних и здравствених услуга за све грађане., развој и афирмацију интегративног приступа очувању животне и радне средине, обезбеђивање механизама заштите незапослених, заштити материнства, заштити рањивих друштвених група, као и механизама социјалне сигурности у целини, унапређивање система образовања, а пре свега доступности средњег и високог образовања припадницима свих друштвених слојева. У целини посматрано, кроз развој система социјалних права, посвећивана је све већа брига људском потенцијалу, који је , у крајњој линији кључни чинилац сваког система производње. На тај начин се подстицала мотивација запослених за одговорно и савесно обављање радних задатака, за стручни и професионални развој, а такође се унапређивали и објективни параметри – дужина живота, потенцијална дужина радног века, очување здравља и радне способности на дужи рок, што је утицало на индивидуалну и колективну продуктивност рада и економске ефекте у целини. !6

Увођење савременог концепта и праксе социјалних права је на још један начин, посредно утицало на економски и технолошки развој друштва. Управо је увођење, стално проширивање и унапређивање квалитета социјалних права, у најзначајнијој мери утицало на смањивање дискриминације, односно увођење начела једнаких шанси у савременим, развијеним, демократским друштвима. Реч је о томе да се дискриминација највише испољава и најтеже последице оставља управо на плану економских, радних и социјалних права. Другим речима, реално доступност запослења, могућности пристојне зараде за достојанствен рад, највишег квалитета здравствене заштите, социјалне заштите, заштите материнства, заштите деце, образовања, а у том оквиру стицања највиших нивоа образовања без обзира на социјално порекло и материјални статус су реални показатељи стварног карактера друштвеног

16 Degruse C., Pochet P. : Social developments in EU, ETUI Brussels, 2005.

43