Ratnik

ЗАУЗЕЋЕ БЕОГРАДА 1915. г, 55

Задатци артиљерије били су многостручни. Пре свега места на обали предвиђена за искрцавање пешадије морала су се подесити за искрцавање. Ово је, пак, захтевало да се утврђења, како на самој обали тако и на жељезничком насипу и позади њега, потпуно поруше. Даље било је потребно да се обадве јаке српске отпорне тачке, које су се налазиле позади одређеног дела за изкрцавање УШ корпуса, Калимегдан и В. Врачар неутралишу а батерије униште, те да се спречи да Срби туку трупе за време превожења или после искрцавања. Тако исто морале су се држати у шаху и удаљене српске отпорне тачке и батерије, које су могле дејствовати ватром противу места прелаза и.искрцавања, као што су батерије на Самару, Милићеву Брду, Липару и Градачкој коси.

Али са рушењем српских утврђења и батерија ипак није све учињено. Морало се побринути такође, да се, не само места за искрцавање већ и делови вароши позади тих места као и комуникације из вароши ка месту искрцавања, ставе под потпуно сигурну ватру лаке артиљерије, да би се спречило свако српско противпредузеће, као и поновно поседање тучених пешад. положаја, противнапади српске пешадије или отварање ватре од стране лаке српске артиљерије, постављене у непосредној близини обале. Са истих разлога морала су се порушити или држати под ватром и сва утврђења и јаки објекти који су се налазили у самој вароши и који су могли Србима послужити као отпорне тачке. Најзад морало се предвидети и потпомагање артиљеријском ватром наступања искрцних трупа даље од места искрцавања у правцу вароши као и потпомагање доцнијих напада при дебушовању из вароши ради овлађивања положајем за образовање мостобрана.

Многостручност и различитост задатака захтевали су, природно, не само велики број већ и велику разноврсност оруђа. Због тога су употребљени најразноврснији калибри и системи, почев од малих брдских топова до 30:5 см. мерзера и до 42 см. хаубице.

За груписање ове многобројне артиљерије земљиште је било врло неподесно, јер је аустријска обала код Београда била скоро свуда нижа од српске. Земљиште је већим делом равница потпуно прегледна са стране српске, која је дозвољавала пласирање артиљерије само на ограниченом простору.

Најзгодније услове за пласирање далекометних тешких топова нудио је плато Земун—Сурчин. Он је био главни положај наше артиљерије. Ивице плато-а и већи део самог плато-а био је виђен са стране висова на српској обали, али ипак било је на њему и доста угиба, који су омогућавали прикривено намештање трупа и топова. Нарочито је ово случају