Ratnik

58 РАТНИК

били су додељени најтежим батеријама, а затим средњим калибрима удацних оруђа.

Тешке батерије земунског артиљеријског сектора имале су у главном да неутралишу утврђења на Калемегдану, а батерије артиљеријске групе код Барањоша (Овча) да неутралишу утврђења на В. Врачару. Рушење жељезничког насипа и утврђења на обали било је додељено како обема овим групама, тако и тешкој артиљерији код Борче (Стара Борча). При овоме наређено је да се рушење мора извести до потпуности. Србе је требало оставити без ровова и заклона, а њихови топови и рефлектори имали су се неизоставно демонтирати. Рушење је имала потпомоћи и флотила, моторни чамци са цевима за бацање торпеда, као и торпедни чамци. При томе у диспозицији је наглашено да су од вредности само директни поготци у ровове и заклоне, као и у зидове у којима се имала отворити бреша, и у српска оруђа. У погледу поделе циљева диспозиција је препоручивала, да не сме остати ни најкраћа линија у самом месту одређеном за продор или непосредно позади њега, која не би била стављена под разорно дејство артиљерије. Где год је било могуће, имало се употребити косо или фланкирајуће дејство, те да се добије што је могуће већи број погодака.

Савлађивање предстојећег детаљног рада тешке артиљерије, који је изискивао много времена и неузнемиравања од стране непријатеља, захтевало је да се тешка артиљерија заштити противу могућег српског артиљер. дејства. Овај задатак поверен је батеријама средњег калибра на артиљер. сектору западно од Дунава. Оне су имале да српске батерије неутралишу, односно да њихову ватру привуку на себе.

Лаке батерије, додељене појединим артиљеријским групама, као и далекометна оруђа имали су задатак да спречавају придолазак српских трупа и артиљерије и да ометају српску службу осматрања, везеи командовања. Изузетно од овог само лаке батерије, постављене у заседи у израђеним заклонима на обали према месту искрцавања, које су требале да служе за непосредно подржавање трупа које ће се превести и које су неминовно морале остати нетакнуте, нису учествовале у борби.

Нарочити задатак, који је био од пресудног значаја за успех у извршењу прелаза, припао је артиљеријској групи код Панчева. Она је имала задатак да спречи дејство српских батерија на Самару, Милићеву Брду, Липару и Градачкој Коси противу места искрцавања.

Садејство артиљерије при извођењу самог искрцавања трупа, било је овако регулисано: