Ratnik

ЗАУЗЕЋЕ БЕОГРАДА 1915. г. ' 87

била јака око 11. час. пре подне, после које је непријатељ предузео напад противу левог крила положаја. Напад је истина био одбијен, али је ватра и даље трајала. Схватајући значај заузећа групе утврђења не само у погледу овлађивања В. врачарском гредом, већ у опште целим положајем источно од вароши, потпуковник Штарк одлучио је, сопственом иницијативом, да изврши напад на овај непријатељски положај. Потпомогнуте. артиљеријом, кренуле су његове трупе у 2. часа по подне у напад противу непријатељског „шанца“ (групе утврђења). У 2'3% час. по подне оне су већ овладале „шанцем“, а непријатељ је одступио у правцу Липара и Градца. Наши губитци у овој борби изнели су 6. официра и 58. људи, међу њима 1. официр и 10. људи мртви. Тек после овог напада могло се овладати и осталим делом ове важне греде, јер је непријатељ сада коначно напустио све заклоне на гребену Великог Врачара. Наше су трупе остале на освојеним положајима и ту провеле ноћ 10/11. октобра.

у тате“

· И тако је у току 10. октобра од стране трупа ц. и кр. УШ корпуса и немачког ХХП резервног корпуса, после петодневних непрекидних и тешких бораба, достигнута прва линија одређена диспозицијом 3. армиске. команде од 30. септембра; а наиме линија: Дедиње (к. 208) — саставак Мокролушке реке и Кумодрашког потока — коса В. Врачара (к. 249). Али са овим није био потпуно извршен задатак који је дат трупама од стране армијске команде. Јер оне су требале да сем тога овладају и другом линијом: Петлово брдо (к. 208) — коса јужно од Јајинца—Стражара—Ерино брдо Клупе, којом се потпуно осигурава држање Београда. Али пошто је непријатељ, који је дошао к себи после изненађења, одступао корак по корак, и сем тога из позадине довукао појачање, то је овлађивање поменутом линијом изискивало још много других упорних и дуготрајних борби, но ипак положај пребачених трупа у вече 10. октобра може се сматрати већ као осигуран.

У то време већ су се на оностраној_обали_ налазиле Ј. пешад. дивизије са својом артиљеријом. Њихова веза са другом обалом била је остварена двама мостовима, који су дотле били постављени, и паробродским саобраћајем (један преко Дунава, други преко Саве) и на тај начин дотурање муниције, хране и ратног материјала било је тиме обезбеђено. Према. томе на српској обали већ су се налазиле довољно јаке снаге, које су биле у стању не само да парирају сваки покушај непријатеља за повраћање Београда, који у осталом није биоу