Ratnik

_КОВОСТИНЂЕЛЕШКЕ ===

бацала у фуруну. — Мож жда,. ће неко наћи, да су ове мере

биле скупе, али онај Којије у. сахарским “ рода видео хиљадама камилских лешева, н ћи ће. да су

__ јефтине. == Заре ње ла

Аустралијска коњица. имала је 12.000 коња. За. двегодине бнло је само. "неколико | (случајева. „пешчане колике.“ Поступак против те болести био је прост: коњи се. никад нису хранили са земље; пред њима су била два диречића_ са _раза ·

џаком, где се ала > храна. актичних Бедара од "каучука са обичним филтром, те никад нису ИЛ _ИЗЛО НИ 1 пијавицама и другим крвопијама. Али главно е б

је било, да се ђубре одмах уклањало. Тога ниси нигде могао В идети. » [а пе

Г. Бремен завршује свој опис свако: „Сагоретине и пепео из фуруна бацани су у велику јаму, коју су затим напунили земљом и покрили плетивом од бодљикавих жица остављајући на овој објаву, која је „означавала природу места; то је био једини траг од логора.“ оса

војног | СЕН а аибет санитетски ђенерал "француске ". РОјске. а део извештаја, посвећен статистици, садржи велики број интересантних питања, од којих су само најглавнија прикупљена у довољној мери, те =. из њих могу изводити закључци.

— У статистици о рањеницима и ранама довољно је на следеће: отне

10, –—— Свеукупни размер погинулих у односу на рањене је 18,36%/,, т. |. од прилике | мртав на 4 рањена, са разликама У томе, да ли је рововско ратовање (21%,) или покретно ратовање (14,66%,)

2'. — Посм .трајући ране према врсти оруђа, од којих су задобивене, утврђује се, да је пре 1914. год. било у осредњу руку 75, рана нанетих зрнима из пушке или митраљеза. За. време. (рововског) непокретног ратовања, т. ј.до почетка 1918.г. било је: 765, | ра њеника пов еђених комађем разорних (пуних) артиљеријских 3 зрна, "ручни Пн . тама. и т. д., према _16%, рана нанетих пушчаим_ одлосно_ мн љеским зрнима и 8 « озледа,

· Агсћуез де Медесте еј де Рћагптасје тинајгез. Тоте ЕХХИ, Ме 14 12. Аппсе 1920, Рап, Спапез-ГауаштеЦе еј Сје, Вошеуагд ЗатСеттат 124. Овље доносимо закључке тога разматрања.