Ratnik

142 РАТНИК

него у апсолутним бројевима, могу се тек 004 прилике изнемти у следећим бројкама и то:

Погинули у борби. . . . . . . . 674.700 Умрли од рана. .. РРти, па ПСИ, вероватно погину; И а 2225. 300 Умрли од болести. .. . . .. 175. 000 Свега... “325. 000

Вашра не ријашељског ( оруђа. „је, дакле, учинила шелп до седам пута више жршава него _ болести. инствена чињеница “У историји "ВЕЛИКИХ | ратова. То показује у исто време какву је важну улогу играла хируугија а колико је исто такву претежну улогу имала и медицина у току рата 1914, == 1918.

„Ме— Крајњи закључак, који се изводи из овог статистичкбг проучавања, то је, првокласна важност статистичких докумената: желети је, да основе ових података буду у будуће регулисани међународним обрасцима војне статшисшике.

део извештаја о раду Војног Санитета за време фно истиче важност четири главне чињенице У учињеним напретцима у Војном Санитету: |-О низације, усавршавање хируршких техника, употребу з шког персонала, снабдевање „У санитетскомо „материјалу.

У погледу опште организације Војног Санитета, најглавнија чињеница се састојала у томе, да је била установљена најприснија сурадња овога при командујућим ђенералштабовима. Уредба у мају 1917. године регулисала је: тачну улогу директора и виших шефова у Војном Санитету у штабовима, великих јединица; прикључивање сталне делегације код ових за питања, која се односе на унутарњи рад Војног Санитета ових јединица; стално бављење лекара у ђенералштабу, да би ту они могли изучавати пигања из њихове специјалне струке; присна веза Војног Санитета са разним командама које сурађују за време битке. Потребно је исто тако нагласити појачање техничког ауторитета начелника санитета у армијама и вишег шефа Војног Санитета при главном ђенералштабу, које је сстварено именовањем саветодавних хирурга, постављених на стално бављење уз њих, као њихови непосредни сурадници.

У штабу Врховне команде је такође учињен напредак, кад је на место једног главног директора Војног Санитета, једноставног техничког саветодавца са помоћним саветодавним хирургом (1914—1917.) установљен био један прави „биро“,