Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 97

вајкада изврсно изображених помораца и становништвом које је у великој мери приступачно поморском васпитању; располаже природним богатством сваке врсте — све ово (вешто искоришћавање наших добара и продуката) упућује нас категорично ка организацији поморског саобраћаја. Све су то фактори за практично и логично урачунавање. Занемарити или не провести ово био би злочин против наше државе, против нашег становништва. Хоћемо ли ваљда седети скрштених руку и чекати док се когод други поморско свеснији и економски далековиднији заузме за нас, те нам се понуди тако рећи за подузетника> — Једна отворена реч о овоме проблему неће и не може да нам се замери ни са једне стране. Узмимо нпр. да би Италија, као искусна и суседна поморска држава, у ономе погледу склопила уговоре с нама. Може ли се од италијанског трговца и морепловца очекивати са његовог гледишта управо безуман алтруизам, да ће он при овоме имати на уму само наш интерес» Може ли се уопште од њега само и очекивати да ће он заступати на првом месту нашу а онда тек своју сопствену користр [ез аНајтез зоп! 1е5 2!Тајгез је једна егоистична али врло разумљива, основана пословица. Пе би ли наш поморски саобраћај, односно један део његов, у туђим рукама, рецимо у италијанским, француским или енглеским, доказао целом свету, не би ли оваково „давање под закуп“ значило то, да сами признајемо да још нисмо дорасли, дакле, неспособни те према томе недостојни да имамо сопствену обалу, сопствено наше море Би ли сеу оваком случају, рецимо од италијанских интересаната, могло захтевати, да на штету својих ближих лука, Трста и Реке, изграде Сплит, Боку, или једну још јужнију нашу луку и да ју дотирају са повољним паробродским везама и добрим железницама к залеђуг Сваки добитак од оног што се овако уради и уреди, било то прама мору или копну, са туђим, италијанским, енглеским, американским капиталом иде наравно у првом реду у џепове оних који дају, а само један мали остатак користи остаје код нас. ИМ највећи оптимиста о овоме не може да сумња. Из овога, само по себи разумљиво, резултира наша патриотска дужност: постепена изградња наших лука, стварање једне флоте, изградња сопствених добрих железничких веза између приморја и залеђа јесте сопф о зе диа поп нашег будућег здравог развитка. ;

Посед једне флоте за једну приморску државу апсолутна је потреба, иначе се она у свима поморским питањима сматра колонијом. Или се заиста мисли, да су средоземне власти, да су Француска, Енглеска, Италија и Грчка градиле флоте из спорта и луксуза и да се те флоте из ових разлога одржа-

РАТНИК, СВ. Х 1922. ; Т