Ratnik
90 РАТНИК
ните ми, шта хоћете да саопштим ђенералу, јер ја чујем вас обоје врло добро.
Пуковник Бојовић био је хладнији те ме саслуша и за тим рече:
„Па што се онда не јављатег Дајте ми везу!“
У томе моменту јави се и Врања, и Ристовац искључи линију, те су началник штаба и пуковник Бојовић могли једно време слободно да говоре.
Ја сам држао слушалице стално ради сигурности, да их когод са жељезчичке линије не прекине и том приликом слушао извештај пуковника Бојовића, начелника штаба |. армије, 0 добивеној битци код Куманова и предузетим ме рама за гоњење сасвим разбијене турске војске.
Разговор је текао у главноме овако:
„Срећан сам, господине ђенерале, што Вас могу известити, да је битка код Куманова добивена и да Турци олступају у нереду, који се претвара у бегство“.
„А колико је могло бити са њихове стране» упита ђеверал пуковника Бојовића“.
„Ја мислим да је њихова снага износила преко 60.000 бораца господине ђенерале“.
„А шта сте предузели, гослодин Бајовићу, упита ђенерал“.
„По податцима које сам до сада добио, Турци одступају, господине ђенерале, у два правца; преко Скопља на Тетово и преко Пчиње ка Велесу, Ја сам поделио Коњичку дивизију у два дела и 1. бригаду упутио ка Скопљу а другу у правцу Велеса“. >
„А где су вам сад дивизије, господине Бојовићуг упита ђенерал“.
Ма ово питање пуковник Бојовић изнео је ђенералу после краће паузе, вероватно док је секцију узео, детаљан распорел дивизија, као и намеру да у томе распореду остане до података о повлачењу Гурака, које очекује од коњице.
Ђенерал је затим мало поћутао па ће рећи: „Добро! Добро, господин Бојовићу. Но само пазите на Ваше лево крило“.
У даљем говору интересовао се начелник штаба о губицима са обе стране и о плену који су Турци оставили на бојишту. И када у једноме моменту опет ђенерал обрати пажњу пуковнику Бојовићу на што већу готовост, из које је сумње стално провејавала нека бојазан, као да је начсл-
ник штаба држао да код Куманова није бијена главна битка,
рече Гифен Бојовић ђенералу: „По оволико великом броју заплењених топова и хаубица на које наилазимо и даље, напуштене са великим ко-
–