Ratnik

92 РАТНИК Кад смо гледали ову слику, дивили смо се моћи и вештини наше артиљерије, јер су сви људи и коњи запреге и послуге лежали мртви изузимајући само једног белца, који је био рањен у ногу и скакутајући обрстио читав круг траве око себе.

Мало доцније дошли смо до жељезничког моста на Кумановачкој реци, који детаљно прегледамо и отклонимо и са њега прашину од пироксилина и по том продужимо даље ка станици. Пред улазом у станицу морали смо да зауставимо воз и да оправимо улазну скретницу, која је била поремећена фугасним дејством једне гранате.

На самој станици наишли смо на неколико већих рупа и полупаних шина, које смо одмах оправили и затим обишли станицу и терен око ње.

На станици као и у зградама није било никаквог железничког материјала и сигнала. Турци су однели били све оно, што се могло на брзу руку да понесе. А све оно, што је захтевало дуже време за демонтирање, то су покварили или експлозивом полупали.

На крову станичне зграде била је израђена осматрачница, са које је лично посматрао бојиште командант левог крила, Фети Паша, како нам један скретничар том приликом причаше. Поред станичне зграде, где се видео траг једног павиљона, нашли смо четири брдска топа управљена према вароши. У устима топа до станичне зграде, било је заглављено артиљеријско зрно, које је чудним случајем улетело у цев и ту се задржало а није експлодирало.

На две,стотине метара од станице ка Скопској Црној Гори наишли смо на две хаубичке батерије, које су биле уперене према Табановцу. Оне су биле вешто прикривене у једној јарузи, те их није могла наша артиљерија да туче. У околини хаубица нашли смо рупе тек преко задње косе.

У Кумановачкој станици остали смо дуже време и посматрали бојиште, које смо могли лепо да разгледамо благодарећи одличним Цајсовим догледима. Оно је било покривено многим лешевима, које су пионири закопавали. На многим су се местима виђали округли шатори и много разне спреме растурене по целом бојишту. Каре, топови и разна кола виђала су се свуда испретурана, поломљена и пуна и око њих се налазило увек много људи и жена, који су претурали и носили све што су могли понети.

Сутрадан, 13. октобра, пуштани су били возови са храном и муницијом до Куманова. Но трупе су наилазиле на храну на терену, јер су Турци у нагломе одступању остављали и стоку, те смо морали да закопавамо по неколико претеклих вагона меса, да се не би покварило и изазвало заразу.