Ratnik

ЖЕЛЕЗНИЧКА КОМАНДА У БИТЦИ КОД КУМАНОВА 93:

По повратку у Прешево, после непуног сата, имао сам прилику да видим команданта 3. армије ђенерала Божу Ј нковића, који је био стигао са Косова преко Гиљана са својим начелником штаба пуковником ПЏешићем. Он ми рече, да има. потребу да говори са начелником штаба Врховне команде и захтевао је од мене, да га на сваки начин доведем у везу.

Ја му рекох, да ће то бити мало теже, јер ми имамо везу само са станицама, али да ћу ипак покушати, те пођемо сви троје на станицу. На телефону сам одмах добио Ристовац, али, и поред непрекидног тражења Врање, нисмо били у стању никако да дођемо у везу, те се ђенерал љутито диже и упита ме, да ли ми је познато, где се налази Престолонаследник и његов штаб.

Ја му одговорих, да је јуче говорио начелник штаба Врховне команде са пуковником Бојовићем о добивеној битци код Куманова и да сам том приликом чуо, да ће штаб 1. армије остати и данас у Романовцу, те да према томе мислим, да су они још тамо.

Генерал је онда рекао пуковнику Пешићу:

„Онда да идемо одмах у Романовац. „И окренувши се мени рече ми:

„А ви, господине мајоре, ако добијете везу са Врањом до подне, известите ђенерала Путника, да сам са начелником штаба отишао у Романовац“.

Сутрадан, 14. октобра, били смо сретни да чујемо на станици, у Прешеву, да су прошле за Београд и Врању депеше за Руског Цара, руског посланика и Краља, у којима је био извештај, да је 16. пешадијски пук Њ. Царског Величанства Цара Русије ушао у Скопље, дочекан од становника Душанове престонице са бурним овацијама.

15. октобра у подне стигао је у Прешево начелник С. О. В. К. потпуковник Смиљанић специјалним возом, у којем се налазио Краљев рођак Кнез Алексије, Његов пријатељ француски мајор барон Шмит и већи број наших и страних новинара, међу којима је био и Чех Клофач.

Позват од потпуковника Смиљанића да га пратим, придружио сам се њима на путу за Скопље.

На путу за Скопље задржавали смо се на многим местима по молби новинара, који су се јако интересовали 6 појединим фазама биткеиу исто време снимали разне објекте, полупане батернје и поједине делове бојишне просторије. Услед овога стигли смо у Скопље у мрак, те смо били принуђени да зауставимо воз пред великим мостом преко Вардара, да га прегледам са поручником Савићем.