Ratnik

100 РАТНИК

лучи из себе. При овоме растварању производи се извесна топ„лота, која је потребна микробима за развој и множење. У колико је ова топлота већа, утолико ће бити јачи развој микроба.

Микроби могу да живе на два начина: са ваздухом и без њега.

а) Живот са ваздухом настане онда, када микроби при растварању органских материја узимају у помоћ кисеоник из ваздуха.

6) Живот без ваздуха, ако растварају органске материје без кисеоника ваздуха.

Има неких врста микроба као на пр. квасац, који живе с ваздухом и без њега.

Топлота, која се производи при растварању органских материја, много је већа код микроба који живе са ваздухом, но код оних, који живе без ваздуха.

Пошто сам у кратко објаснио живот и дејство микроба у опште, прелазим на саме микробе квасца или у кратко речено на квасац, који је главни елеменат хлебног врења.

Квасац је састављен из хидро-карбоната (шећера), беланчевине и масних матрерија. За његову храну и развијање дејствују дијастазе хидро-карбоната, дијастазе беланчевине и дијастазе масних материја.

Као што сам напред напоменуо, микроби квасца живе са ваздухом и без њега.

„Живот квасца са ваздухом. Квасац узима кисеоник из ваздуха и помоћу неке дијастазе сагорева један део материје, која је њему потребна за исрану. Из топлоте, која се при томе производи, квасац црпи енергију да би могао изједначити себи један део угљеника, било у облику шећера, било пак којег другог хидро-карбоната, који је квасцу потребан за његово развијање и множење. “

„Живот квасца без ваздуха. У овоме начину живота квасац узима врло мали део шећера, према томе се мало умножава, док сав остатак шећера претвара у алкохол и угљеничну киселину (Со) дејством дијастазе. Добивену енергију“) при претварању шећера у алкохол, квасац узима за свој развитак За време живота квасца без ваздуха много се утроши шећера, док се добије потребна топлота, производи се велика количина алкохола, а квасац се веома слабо повећава.

дејствује, тако на пр. један део дијастазе ату1азе довољан је да раствори 2000 делова амидона у шећер.

Дијастаза има различитих врста и веома много, а њих не задржавају само микроби биљне хране, већ их има и у човечијем телу (као на пр. у пљувачки, у соковима желудца и т. д.) Због горе споменуте моћи и својства дијастазе, које се налазе у човечијем телу, играју велику улогу у исхрани, јер помажу варењу.

1) Ова је енергија много слабија но код живота квасца са ваздухом.