Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 51

положају. При пролазу поред мене мајор г. Глишић добаци ми: „Држи се добро!“ и оде за батаљоном.

Наше пуковско митрељ. оделење под командом капетана Г кл, г, Драгомира С. Поповића, у касу је прешло са зачеља колоне и стало је на зачеље моје чете.

Покрет је ужурбано продужен и при пролазу кроз Спасинску Махалу наши пионири још су копали свој редут.

По правцу који је узео наш батаљон, одмах сам запазио, да ми идемо на крајње лево крило нашег предстражарског положаја, на Пркин Рид, где је до мало пре стајао наш 2. батаљон на предстражи.

Батаљон се кретао у колони двојних редова, а пред само подилажење предстражарском положају, наређено је, да 2. чета изађе на висину 1. чете, а 4. чета у висину 3. чете.

У том еволуционом поретку батаљон је продужио покрет ка положају.

За све то време интензивност ватре са правца предстража, прогресивно је расла у колико смо ми придолазили положају, тако, да кад смо се већ почели пети на Младо-Нагоричанске Карпе, пешадиска ватра достигла је ону тачку своје интензивности, када се има утисак, да напред све кључа или да човек претура по каквој огромној врећи ораха!

Предстражарски нас је положај потпуно заклањао, напред нисам видео ништа, до голо и испуцало стење уз које су се лагано пеле наше 1. и 2. чета.

Већ су поједина залутала зрна почела певати своју карактеристичну, оштру, кратку и једногасну песму, када се са чела разлегла кратка и јасна команда мајора г. Милетића, који је био на челу покрета: „1. и 2. чета у стрељачки строј! 2. чета лево од прве! 3. и 4. чета у батаљ. резерви! Правац за мном!“

Тада сам први пут осетио и запазио онај силан утисак ове команде, која у осталом, у свима безбројним приликама, кад год је понављана, има исте последице.

Људи се ужурбано и кратко крсте. Нервозно и механички намештају своју спрему,и ако им она добро стоји. Карактеристично шуштање и значајно погледање блиских и интимних другова. Несвесно и механичко мокрење, тако, да нити види где мокри, ни како ни пред ком мокри. Све је то било за мене ново, непознато и неразумљиво, те сам тек доцније, у току многих оваких прилика себи разјаснио и растумачио.

Чете одређене у 1 борбени ред, скратиле су своју дубину, извлачећи своје водове на висину чела, које је било стало, на самом задњем нагибу, а само развијање извршено је на месту, а после тога пала је команда: „напред!“; чете се кретоше и изгубише се преко гребена.

4%