Ratnik

52 РАТНИК

За то време 3. и 4. чета извршиле су исто престројење, и са размакнутим водовима на линији, продужили смо кретање уз стењак и зауставили смо се онде, где су се мало час наше прве две чете развиле.

Вршећи овај покрет уз Пркин Рид, од прилике на половини саме падине, позади једне стене, наишли смо на команданта пука ппуковника г. Зисића, који је са својим ађутантом капетаном г. Миланом Димитријевићем и са неколико ордонанаса ту стајао.

Пуковска застава која је била код 1. чете нашег батаљона, чим је се развила чета, дошла је у састав моје чете и у том моменту била код мога вода.

Ппуковник г. Зисић довикнуо нам је само: „Напред! Напред!“ а одмах је затим наредио да застава дође код њега, а капетану г. Марковићу наредио је да остави један свој вод код њега као заставну стражу. Капетан г. Марковић по томе наређењу оставио је свој 4. вод, као заставну стражу, а са три вода продужили смо пењање уз Рид.

Око ове заставе, како сам чуо, било је прикупљање наших одбачених делова из 2. и 4. батаљона у току 10. и 11. октобра, али на жалост не онде, где је то требало да буде, него негде у позадини око Старог Нагоричана! За ово сву одговорност сноси наредник-заставник Паун Шуњеварић, који је тога дана доста допринео, да се о 18. пешад. пуку разнесу верзије, које ниуколико нису одговарале стварности, као што ће се из следећих редова и видети.

Моја 4. чета' била је на левом крилу а 3. чета на десном, водови у колони двојних редова на линији.

У том времену напред је кркљало и врило од пушчане ватре. "

Нисам могао да одолим својој радозналости, све ме је нешто копкало да видим шта се то напред догађа. Полако сам се испео до на сам гребен, стао позади једне стене и после краћег осматрања запазио сам ово:

Цео наш 2. батаљон развијен у стрељачки строј одважно, смело је наступао преко Белог Камена на Слатинску Косу, а када сам ја то запазио, његови стрељачки стројеви, већ су били близу гребена косе.

Десно, ка Зебрнику, нисам могао да запазим ништа нарочито, већ само поједине коњанике, који су се ужурбано кретали час напред час назад, или се бар мени тако чинило. Иначе десно од нас све је било мирно. Фронт пред нашим 1. батаљоном на к. 361 био је миран.

У том моменту окренуо сам се лево ка Војничкој Коси и у оној широкој и коритастој ували између Младо-Нагоричанских Карпи и Војничке Косе, запазио сам наш 4. батаљон, који је са