Ratnik

54 РАТНИК

мандовао: „3. и 4. чета у стрељачки строј! 3. чета лево од 2. чете а 4. чета лево од 3. чете.“

За све ово време, наша 1. и 2. чета, које су биле поселе сам кљун Пркиног Рида, и образовале два фронта, према Сртевици и према Слатинској Коси, отворале су убрзану ватру на турске стрељачке стројеве, који су сложно, одважно и не задржано наступали за нашим растуреним батаљонима, али ватра тих двеју чета била је тако слаба, да је турски стрељачки стројеви готово нису ни осећали.

Одмах по добијеном наређењу, наша 3. и 4. чета приступиле су извршњу развијања, и баш у том нашем развијању, нешто је неочекивано и страшно фијукало више наших глава, и са страховитим треском сручило се на ово камење, тако да смо сви инстиктивно полегли и пали по оном камену. — То је био први труски шрапнел, који нас је поздравио 10. октобра. Било је 8.20 часова.

Убрзо за овим шрапнелом следовали су убрзани фијуци и тресци све нових и нових турских шрапнела и разорних зрна, и под том артилер. ватром, наше развијање, које је вероватно било примећено од стране Турака, убрзо је било завршено.

Сада је цео наш батаљон био развијен у стрељачки строј и посео је Пркин Рид у оваком распореду:

На десном крилу 1. чета под командом капетана |. класе г. Ђорђа Аранђеловића, фронтом према Слатинској Коси; до ње 2. чета под командом пок. каптана 1 кл. Драгољуба Тодоровића, фронтом према Сртевици; ове две чете биле су на самом Пркином Риду и поселе су предњу ивицу. Стрелци су запали за поломљене стене и разбацано камење, које их је врло добро штитило од пешадиске ватре, али су ове две чете веома јако трпеле од артилериске ватре као што сам напред и навео.

До 2. чете била је и 3. чета под командом капетана | кл. г. Драгутина Поповића, делом на самом гребену, а делом на сесеверној падини Пркиног Рида и напослетку на самој сверној падини Пркиног Рида поседајући и Тенкову Махалу, била је моја 4. чета под командом капетана П класе пок. Живојина Марковића.

Крајње лево крило моје чете допирало је и са својим трећим водом посело је Тенкову Махалу. Четврти вод као што сам напред рекао, био је код команданта пука као заставна стража. Крајње десно крило нашега батаљона допирало је од прилике до сеоског пута који из Ибктина води у Тенкову Махалу. Цео међупростор од тога пута па до к. 301, коју је држао наш 1. батаљ., био је празан и непоседнут.

У оваквом борбеном распореду дочекао је наш батаљон снажни напад Турака и тежио је, да својом ватром, са једне стране задржи и заустави силан налет турских стрељачких стројева,