Ratnik

18. ПУК У КУМАНОВСКОЈ БИТЦИ 55

а са друге стране, да прихвати наш 2. и 4. батаљон, који су у овом моменту били у пуном одстпању.

Турци, обасути магацинском ватром нашег батаљона, мометано су застали, пролегли и отворили ватру на наш батљон. Први део нашег задатка био је постигнут, али нисмо у потпуности успели да прихватимо и зауставимо наше одступајуће батљоне.

Они, пошто иначе нису могли од наше ватре да одступе на наш положај, скренули су лево и десно од важног положаја мога батаљона и продужили су одступање и то: 2. батаљон увалом између Пркиног Рида и Пушине Махале, а 4. батаљон увалом између Пркиног Рида и Војничке Косе, обилазећи наше крајње лево крило.

На нашем фронту и левом крилу према Сртевици Турци су су били моментано заустављени, али на нашем десном крилу према Белом Камену Турци су снажно надирали за нашим 2. батаљоном у онај међупростор између мога и 1. батаљона.

Командант батаљона мајор г. Милетић, увиђајући сву опасност од ове турске намере, позвао ме је и наредио ми је: да идем на тај међупростор и да макоме од официра тога батаљона, (јер смо већ чули, да је командант 2. батаљона мајор Војислав Велимировић погинуо још при нападу на Слатинску Косу), саопштим: да је неопходно потребно, да се међупростор између нашег и 1. батаљона поседне ма и са најмањом снагом и да се упорно брани.

Одмах сам се кренуо и обилазећи са северне стране Пркин Рид, стигао сам на тај међупростор, преко кога су већ одстуодступали разбијени и растурени делови нашег 2. батаљона. Убрзо сам нашао, сада већ покојног капетана | класе Светислава Милића и саопштио му наређење мајора г. Милетића и он ми је одговорио: „Добро Браниславе, све што могу учинићу!“ Тада сам први пут осетио и запазио, шта значи и како то изгледају људи обузти паником! Ти војници, који су без реда и у групицама прелазили преко овог одесека, нису више личили на људе ни на војнике!

То су биле сенке, које су се као фантоми бесвесно, са отвореним устима и разрогаченим очима кретале се уназад и којима је једини циљ био, да се уклоне што пре из овога пакла! Прљави, каљави до гуше, са раскопчаним празним фишеклијама и пушкама пуним блата, ти људи су били глуви и неосетљиви, према свима напорима и старањима, оно неколико офикоји су још били остали у строју, да их на овом међупростору зауставе, прикупе и уреде.

О овоме сам се и сам лично уверио, покушавајући да и ја учествујем у овом заустављању и прикупљању. После краћег