Ratnik
ТАКТИКА ГАСНЕ СВУЖБЕ 63
начелну употребу гаса у свакој фази припремљеног плана и диспозиције за борбу. Што се тиче детаља, имају се обратити хемиско-техничком официру, који ће дати ближа упуства: како ваља употребити гасове, у којој количини и каквоћи. Они не могу даље улазити у те детаље као што се неће мешати у рад командира чета. ·
Разлози против употребе гасова
Покушавало се више пута после примирја да се употреба отровних гасова уклони путем споразума. Разлози против употребе гасова су ти, што су нечовечни и што би од њих страдали и неборци, нарочито жене и деца. Али, нечовечност у употреби гасова апсолутно није се доказала за време Светског Рата, на основи добивених резултата. Смртност од самога гаса била је мање од 1-12 целокупне смртности од зрна, јаких експлои осталих ратних убитачних средстава. Неспособности инвалида услед гаса било је само једна четвртина од рањених у опште. А само повређених има, како изгледа још много мање но од осталих узрока.
Никаква поуздана статистика не показује, да гас, ма како употребљен, може проузроковати туберкулозу више но што може учинити јак бронхијалан катар и запалење плућа. Услед тога, што се главне последице показују у плућима, и оком су невидљиве, сваки симулант може да наведе гас као разлог за добивање државних бенефиција као инвалид. Не тврдимо, да нема таквих, који су стално онеспособили услед отровних гасова, али, у коллико резултати показују, такве су последице врло ретке.
Војска пи јавно мишљење потпуно су усвојили хемиски рат, и према томе је у опште некорисно даље расправљати о његовој нечовечности.
Било је три јака разлога из којих је хемиски рат у самом његовом почетку проглашен широм целога света као нечовечан и страшан. Ти разлози су ови:
На првом месту, оригиналан гас употребљен на Ипру 1915. год. био је хлорин, а то је један из групе гасова познати као „загушљив“ гас који наноси смрт угушујући жртву скупљањем грла и душника, стварајући највећу агонију.
Други разлог био је — неспремност. Енглези у почетку нису имали маске, нити икаквих бар примитивних срестава за одбрану од отровних гасова. Маске су тек доцније пронађене и употребљене. Зато је смртност у првом гасном нападу код Ипра била 35%. Доказан је факт: да је сваки војник близу првих борбених редова захваћен гасом, умро. Само су се они спасли који су били на крају гасног облака, или тако далеко у позадини, да је утицај гаса био испод дејства смртности.