RTV Teorija i praksa

realizacija, našao sam se u dilemi; otkuđ ovo delo na Festivalu?. Iz kategorije radio-drame za decu izdvojio bih najpre delo Izlet na čudno zeleno - Slobodana Stanišiča, u režiji Darka Tatića i realizaciji beogradskog studija, pre svega zbog toga što nudi deci jednu naučnu fantastiku novoga tipa. Fantazija u đece danas je drukčija. Njihova mašta ide dalje, slobodnije, šire i, čini mi se, upravo ova drama Izlet na čudno zeleno dokaz je da radijski stvaraoci misle na ta pomeranja u svetu dečje mašte, pomeranja ka savremenim interesovanjima. Zbog toga što proširuje radio-fantastiku, smatram ovo delo zanimljivim; posebno muziku Ivane Stefanovič možemo označiti veoma uspelom i funkcionalnom. Istakao bih i Drezanje v kamen - Frane Puntara, u realizaciji Ijubljanskog studija, u režiji Rosande Sajko i sa muzikora Lojzeta Lebiča. To je antipod prethodnom delu. Ne oslanja se na savremene tekovine tehnike, nego iz običnih tema, jednom visprenom igrom potpuno saobraženom svetu dečije psihe, donosi jednu priču, jedno dečije razočaranje. Po neposrednosti svoga izraza ovo delo se nametnulo kao veoma uspelo u svim svojim komponentama. Kada je reč o dečjim dramama, uvek je problem angažovanja dece kao glumaca. Mislim da ona ipak najbolje mogu ostvariti ono što mi zovemo dečji izraz ili izraz za decu. U tom smislu realizacija Radio Skoplja - Šlakanica - Velka Nedelkovskog, bila je veoma poučna, jer je maksimalno angažovala decu kao glumce. I to je, zahvaljujuči reditelju Draganu Veljanovskom posebna odlika ove emisije i, nažalost, retkost u realizacijama koje smo ovde čuli. O tome bi trebalo razmišljati pri sastavljanju repertoara dečije radio-drame. Mislim da su one drame, u kojima se pojavljuju deca kao izvođači, najzanimljivije za dečiju publiku.... MARIJA GRGIČEVIĆ: Radio-drama nije nešto izolirano i kao ni druge umjetničke vrste, ona ne može biti izvan konteksta duhovnog gibanja svoga vremena. Upravo u svojoj povezanosti sa svim kult irnim tokovima, radio-drama je i stekla svoju autonomnost. Ona nastoji na vlastiti način izraziti onu dramatsku napetost jednog vremena koja je svojstvena svim prikazivačkim umetnostima.

64