RTV Teorija i praksa

Da smo odmah tamo došli uštedeli bismo sebi ovu neprijatnost Ljuti smo na njega, a nemamo, u stvari. za to mnogo osnova, U štabu saopštavamo šta želimo da snimimo: rušenje zgrada, šatore, bolnicu, logor, stari grad. Zgrade se za sada ne ruše. Verovatno če se pokušati da se sve restaurira ukoliko bude moguče. Ruše se samo dimnjaci fabrika. ali to je več učinjeno. Jedan je baš juče miniran. Ako odete u logor, na gradskom stadionu, nečete dobiti pravu sliku o celoj stvari. Što se starog grada tiče on je zatvoren, niko ne može unutra. Odozgo, s oštećenih zgrada, na ulicu stalno padaju cigle, kamenje, građevinski materijal. U starom gradu je, inače, samo jedna jedina porodica. To je otac narodnog heroja koji ne želi da izađe odatle. A što se bolnice tiče - svi povređeni su več evakuisani za Titograd. Ne znamo gde bismo. Več je kasno popodne. Odlučujemo se za logor. Vidimo da im se naš izbor najmanje dopao. To je upravo razlog da idemo tamo. Krivudajuči ulicama, između raspuklih zidova, Sitroen nas dovodi do stadiona „Bokelja". Veliki, ušoreni, vojnički šatori. Blato. I blatnjava trava. Kada kažemo ko smo, u centralnom šatoru najednom se okuplja puno Ijudi i žena. Prava eksplozija nezadovoljstva. Svi grde, galame, krajnje su ozlojeđeni. Molimo ih da govore jedan po jedan. Tri dana i tri noči bili su ovde, na stadionu, pod vedrim nebom. Šatori su stigli tek trečeg dana. Centralni štab za Crnu Goru zabora\do je Kotor, a Kotorski štab zaboravio je Stari Kotor. Od šezdeset kamp-prikolica koje su pristigle u grad. samo dve su došle u logor. Jedan čovek viče: Ja sam fizički radnik. Celog dana sam na poslu. Uveče dođem, a o meni i mojima niko ne brine. Pokazuju narn konzerve sa datumom proizvodnje iz 1961, 1962. Niko do sada nije došao da ih poseti, Svake noći oluja oduva poneki šator. Na svaku glavu u logoru j dolazi po više od deset čebadi, a opet sve to probije voda. Šatori prokišnjavaju.

160