RTV Teorija i praksa

naznačenom pravcu bitna su dva clcmenta. Prvo, da društvene potrebe i tehnološki razvoj dbvodc do „mešanja" posredo\'ane i neposredne komunikacijc. javne diluzije inlormativnih 11 sadržaja i individualnog izbora inlormacija. I drugo. da se televizijski prijemnik javlja kao ccntar „kućnog" inlormacionog sistema, koji više ne služi samo za prijcm programa emitovanog putem javne difuzije. već i sasvim individualizovanim potrebama korisnika (video-kasete. video-data itd.). Dok se za međunarodni politički aspekt problcma raz\ оја komunikacija može reći da je poznat - opasnost produbljivanja tehnološkog jaza, formulisanje zahteva za novim poretkom informacija - ovaj drugi vid razvoja komunikacija koji se ogleda u promenama komunikacijskih sistema, povezivanju javne difuzije i individualnog servisa informacija još nije dovoljno sagledan, Ili tačnije, sagledan je samo na jednoj strani, tehničkoj, i to delimično, јег se od tehnologije ne vide dovoljno društveni aspekti problema. Vračamo se na neophodnost uspostavljanja komunikacije između stručnjaka i laika za tehnologiju. U tom pogledu veoma je karakterističan jedan komentar izložbe „Telcom 79” (tehnologije komunikacija 1979) u Ženevi: l2 „Najiznenađujuća razlika jeste u tome što kreatori politike i analitičari radio-difuzije još uvek smatraju da ima vremena da se odluče da li radio-difuzija treba da se integriše s novim distributivnim tehnologijama, dok se telekomunikacije razvijaju na pretpostavci da će do integracije doči, sviđalo se to kome ili ne. Dok mnogi Ijudi smatraju radio-difuziju nečim odvojenim od telekomunikacija, nove tehnologije su več stvorile nove vrste kvazi-radio-difuznih oblika koje će sve brže smanjivati razlike između ove dve delatnosti.” Alen (Allen) takođe ukazuje na tendencije povezivanja službe javne difuzije sa individualnim servisom, pomeranja težišta kontrole nad komunikacionim procesima sa centralnih posredništava na pojedinca koji sam vrši izbor informacija i na sve veče informativne potrebe društva, koje če stvoriti odgovarajuče kapacitete ~čak ako ih sektor radio-difuzije i ne treba”.

11 Termin „informacija” ovde se koristi u svorn širetn značenju obuhvatajući sve sadržaje komunikativnih poruka - od vesti do umetničkih i rekreativnih sadržaja.

' г Rod Allen, Telecom Induslry Мау Slart the Revolution Without Us, „Broadcast”, No. 1029. 15 October 1979.

65