RTV Teorija i praksa

najmoćnijeg dela, veoma usko po\ezan sa osnovnim ciljevima našeg društvenog razvoja: stabilizacijom i jačanjem novih društvenih odnosa. U tome telec izija ima izuzetno značajnu ulogu. Veče aktivno uključivanje televizije u borbu za rešavanje ključnih pitanja društvenog razvoja ne može se obezbediti samo poboljšanjem njene delatnosti na dosadašnjem nivou. OsU'arivanje njene uloge u delegatskom sistemu. u suoča\’anju pluralizama samoupravnih interesa. u procesima dogovaranja i usklađivanja interesa, u punom angažovanju društvene baze za rešavanje aktuelnih problema. itd. nije moguče bez daljeg razvoja televizijskog sistema. Pored ove. osnovne potrebe koju nameče sam razvoj društvenih odnosa, određene promene neophodne su i za uspešno ostvarivanje ostalih funkcija televizije. Dalji razvoj televizijskog sistema ne može se posmatrati samo kao dopunjavanje, rekonstrukcija i proširenje njego\'ih dosadašnjih elemenata. lako je to neophodno, jedna od karakteristika narednog perioda jeste i promena samog sistema. Naime, televizijski sistem gubi jednu od svojih bitnih ranijih karakteristika - isključivu orijentaciju na javnu difuziju programa. Kao što se pokušalo naznačiti u prvom odeljku ovog priloga, dolazi do „mešanja” funkcije javne difuzije s novim „kvazi-radio-difuznim” oblicima. U okvirima dopuna dosadašnjeg sistema. kao osnovni zadatak Televdzije Beograd postavlja se razvoj regionalne televizije. što je več i definisano zaključcima Skupštine SR Srbije. Regionalna televizija - koja otvara nov'e prostore za izveštavanje iz društv'ene baze - u isto vreme je i okosnica budučeg trečeg programa. lako nas verovatno od trećeg programa deli još dosta vremena, bilo bi potrebno definisati njegovu osnovnu koncepciju. 29 Ono što je več sada izvesno jeste da njegove uzore ne možemo da tražimo u trečem prograrau radija, gde je

28 Problem udruživanja rada i sredstava. kao ključni problem daljeg razvoja. bilo bi neophodno posebno proučiti. Na ovom mestu. ograničavajuči se samo na oblast udruživanja televizije s drugim delatnostima. treba reči da su dosadašnji oblici saradnje kao što su koprodukcije. zajedničko ulaganje sredstava u obezbeđenje prijema televizijskog programa. saradnja s PTT na mreži predajnika i veza i sl. zasnovani na klasičnim ugovornim odnosima. a ne na razvijenim principima udruživanja rada i sredstava. Posebno nisu dovoljno ispitane mogučnosti za bitno širenje tih odnosa. iako postoje brojne sfere zajedničkog interesa i na području programa i na području tehnike. Nove službe kao što su regionalna televizija. teletekst i dr. stvaraju još veče zahteve u tom pravcu.

29 Definisanje koncepcije trečeg programa jedan je od zadataka tekućegsrednjoročnog plana.

72