RTV Teorija i praksa

nisam im sklon. Mislim da sam jedan od retkih Ijudi koji ima sreću da radi ono što voli. Obožavam svoj posao. Vrlo ga lako radim, mada se mnogo trudim pre emisije, oko priprema. Najviše volim kada pred sobom imam osobu o kojoj znam sve što se o njoj može znati, pročitati. Pokušavam i sve privatno doznati, i najgore stvari, neugodne, za koje sigurno neću pitati, ali i to predstavlja ličnost čoveka. Ali, mi smo počeli da razgovaramo o mojim počecima, pa smo prešli na intervju. Ne vodim razgovore sedamnaest godina. Prošao sam gradsku redakciju, tržnicu, hroniku... To mi je bilo teško, jer ne volim rano da ustajem. Kasno ležem, pa kasno i ustajem. Voiim da spavam, mada kažu da se život time krati... Kasnije sam se bavio sportskim novinarstvom na radiju. I sam sam se bavio sportom i još uvek se bavim, plivao sam, skijao se, džudo, tenis... Sada trčim da bih bio u kondiciji, mada je to dosadno i čini mi se besmisleno, ali veoma je korisno. Kada sam počeo da se bavim sportskim novinarstvom počeo sam da mislim - šta da pišem kada ne znam da prenosim utakmice, pa sam se bavio protagonistima sporta. Razgovarao sam sa fudbalerima pre utakmice, za vreme utakmice, posle utakmice, mada fudbal nije moj sport, nikada se nisam njime bavio. Jednom su me naterali da prenosim jednu nedeljnu utakmicu. Ivo Tomić je prenosio prvo poluvreme, a onda je predao mikrofon meni i ja sam pratio. Imam fini dar zapažanja, ali rečnik fudbalski strašno je skučen, petsto reči: degažirao, bacio, dodao, faulirao... Ja se nikada na taj način nisam izražavao, pa sam tražio sinonim za degažirao, koji ja uopšte nisam... U međuvremenu je pao gol i to je bio totalni debakl. Možda slušaoci nisu zapazili, ali ja sam osetio da je to totalni debakl... E onda su se na radiju pojavili Šiljak i Zmazek, ne znam odakle, sa emisijom Tak se zabavljamo, pa sam im ponudio razgovor sa teniserom Piličem. Ova emisija bila je slična Nedeljnom popodnevu na televiziji, ali pre ovog TV mozaika. Ljudi su pričali o svojim putovanjima, bilo je mnogo muzike. Onda nam se javio Angel Miladinov i rekao da je čuo našu sjajnu emisiju iz Pule i ponudio nam da radimo za televiziju. Tako su nastali Mali noćni razgovori. Kasnije sam doznao da Angel nikada nije slušao našu radio-emisiju, več mu je neko ispričao da je slušao tri ludaka koji idu okolo da razgovaraju. Bilo je to 1969. A.Š.; Često pozivate u emisiju Ijude poznate u našoj javnosti. Da li rado učestvuju u programu, vole li da se pojavljuju na ekranu? Da li vas je neko odbio? D.S.: Ne. Mislim da ne. Možda neki naučnik. Tim Ijudima koji su toliko zainteresovani samo za svoju profesiju, nije stalo da

207