RTV Teorija i praksa

Več smo dovoljno rekli o problemima koje ovaj prilaz tradicionalnoj ozbiljnoj muzici (ali i savremenoj muzici izvođenoj u manje-više „tradicionalnim” okolnostima) otvara pred televizijom kao medijem, i koliko upravo u ovom slučaju ukazuje na protivrečnosti sa njegovom pravom suštinom i prirodom. Isto tako smo več govorili o suštinskoj i veoma piodnoj vezi između značajnog broja modemih tokova („vidljiva muzika”, „instrumentalni teatar”, itd.) i televizijskog stvaralaštva iz čega je logično proizišla naša teza o kreativnom televizijskom pristupu ozbiljnoj muzici, budući da se informativni prilaz iskazao neprimenljivim na kreativni (umetnički) potencijal samog TV medija, kao i na savremeno muzičko stvaralaštvo vezano specijalno za televiziju: praksa ovakvih poduhvata pokazala je da TV emisije u kojima muzika (a to posebno važi za savremenu) pojetički učestvuje kao ravnopravni, tj. „gravitacioni” strukturalni deo, gotovo po pravilu predstavljaju svojevrsni Gesamtkunstwerk, gde „muzičko-scensko” ili „koncertantno” delo ne mogu više biti pozitivno razdvojeni od TV drame, filma, TV spota, pravog ili pseudo-kontakt programa, pravog ili pseudo-direktnog prenosa izvesnog „stvarnog” događaja (koji može varirati od umetnički.uobličenog, teatarskog, sceničnog, pa sve do potpuno realno-životnog). KLASIFIKACIJA PROGRAMSKIH OBLIKA OZBILJNE MUZIKE NA TELEVIZIJI Zbog svega navedenog predlažemo funkcionalno orijentisanu klasifikaciju televizijskih programskih oblika ozbiljne muzike koja polazi od dve bazične vrste prilaza materiji - informativnog i kreativnog. Rezultati ovih prilaza mogu se, konsekventno, svrstati u dve kategorije:

63